Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Okt.2011, 17:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sve više univerziteta, sve manje diploma

BEOGRAD -

Otvaranjem odeljenja Ekonomskog fakulteta iz Subotice u Bujanovcu, Srbija je dobila još jednu visokoškolsku ustanovu, koja će stanovništvu krajnjeg juga zemlje omogućiti školovanje i na srpskom i na albanskom jeziku.

Formiranje odeljenja u kojem će se školovati 69 studenata, kako je poručeno na otvaranju, značajno je za stvaranje perspektiva za mlade, socijalni i ekonomski razvoj regiona, izgradnju međusobnog poverenja, kao i integraciju Albanaca u državne >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << institucije

Na Međunarodni dan pismenosti, 8. septembra prošle godine, objavljeno je da u Srbiji ima 1,3 miliona nepismenih ili ljudi koji nemaju osnovnu školu, a najnovija istraživanja ukazuju da je Srbija na evropskom začelju prema procentu visokoobrazovanih.

Da stvari budu još alarmantije, držimo i treće mesto na svetskoj listi "odliva mozgova".

Statistika govori preciznim jezikom - poražavajući je podatak da prema popisu iz 2002. godine u Srbiji 7,7 odsto stanovništva nema završenu ni osnovnu školu, osnovno obrazovanje ima 23,9 odsto, procenat svršenih srednjoškolaca je 41,1, dok se sa višim i visokim obrazovanjem može pohvaliti svega 11 procena stanovnika. Učešće nepismenih iznosilo je 3,45 odsto.

Rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević ne veruje ni da će najnoviji popis dati bolje rezultate i pretpostavlja da ćemo ostati na oko deset odsto visokoobrazovanih, ako računamo i građane sa završenim višim školama.

Evropska unija je svojim članicama postavila cilj - petina visokoobrazovanog stanovništva do 2020, odnosno 40 odsto stanovništva sa fakultetskom diplomom do 2040. godine.

Pre dve godine obelodanjen je podatak da je Srbija jedina zemlja u Evropi u kojoj broj visokoobrazovanih opada. Otvaranje velikog broja privatnih fakulteta statistički je popravilo sliku o broju diplomiranih, ali ne i strukturu kadrova.

"Ostaju menadžeri i slični kadrovi, a nedostaje nam stručnjaka", upozorenje je Kovačevića koji smatra i da imamo veliki broj studenata, ali da nisu dovoljno uspešni.

Rektor je tvrdnju potkrepio podatkom da dok je u Evropi prolaznost na studijama 80 odsto, kod nas je 20 do 30 procenata, odnosno da više od polovine upisanih akademaca nikada ne diplomira.

Shodno trenutnoj obrazovnoj strukturi Srbije i planovima EU širenje mreže akreditovanih univerziteta, iznad svega njihova opravdanost i kvalitet, izaziva posebnu pažnju.

Krajem septembra Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) obavestila je javnost da je akreditovala još dva privatna univerziteta iz Beograda - Evropski univerzitet i Union - Nikola Tesla, pa je trenutno u Srbiji čak 15 univerziteta sa dozvolom za rad - osam državnih i sedam privatnih.

Predsednik Komisije Vera Vujčić je tada navela da su još četiri ustanove u postupku akreditacije i naglasila da tri od ta četiri univerziteta - Univerzitet Alfa (bivši Univerzitet Braća Karić), Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru i beogradska Akademija lepih umetnosti ne zadovoljavaju neophodan uslov o postojanju studijskih programa u tri polja i na tri nivoa, odnosno za školovanje na osnovnim, diplomskim i doktorskim studijama.

Univerzitet Union tokom postupka akreditacije podelio se na dva univerziteta i drugi deo te ustanove je pod aktom upozorenja, a od iduće godine akreditacija će krenuti od početka, proverom visokih strukovnih škola, s obzirom da se taj proces ponavlja na svakih pet godina.

Od akreditovanih državnih univerziteta tri su u Beogradu (Univerzitet u Beogradu, Univerzitet umetnosti i Univerzitet odbrane) i po jedan u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Prištini, Novom Pazaru.

Među privatnim univerzitetima, ranije su akreditovani beogradski Singidunum, Megatrend, Metropolitan, Privredna akademija u Novom Sadu i Edukons u Sremskoj Kamenici.

Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović ističe da je cilj da u Srbiji postoji veći broj visoko obrazovih ljudi kako bi bolje povezali sa predstavnicima privrednog sektora, čime bi se otvorila nova radna mesta, podstakao razvoj proizvodnje...

"Strateški cilj je da se unapredi stanje ekonomije, poveća broj visoko obrazovnih ljudi i ostvari spoj privrede i znanja", smata Obradović, uz ocenu da obrazovna struktura stanovništva nije dobra budući da u drugim zemljama ima više stanovništva sa visokim obrazovanjem, i poruku da je ulaganje u obrazovanje uslov napretka Srbije.

Statistički podaci ukazuju na oko 25 odsto visokoobrazovanih osoba u Evropskoj uniji. U skandinavskim zemljama je gotovo svaki treći odrasli građanin stekao fakultetsku diplomu, a mi smo lošiji i od regiona u kojem je Slovenija već dostigla evropskih 20 procenata, a Hrvatska je ispred Srbije za oko dva odsto.

Stručnjaci upozoravaju da je u cilju postizanja boljih rezultata neophodna strategija visokog obrazovanja - dokument na koji Srbija čeka godinama, tokom kojih napredak jedino beleži broj akreditovanih visokoškolskih ustanova.
Pogledaj vesti o: Subotica

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...