Izvor: Politika, 02.Sep.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Subotički duh palanke protiv Radomira Konstantinovića
Tri puta propao pokušaj odbornika skupštine grada da se čuvenom filozofu, makar i posthumno, dodeli zvanje počasnog građanina
Subotica – Poslednji put kada je bio u Subotici sredinom devedesetih, prilikom predstavljanja njegove knjige „Dekartova smrt“, filozof Radomir Konstantinović poželeo je da poseti kuću u kojoj se rodio, u Zmaj Jovinoj 17.
Sa nekolicinom prijatelja stigao je pred kuću, žena koja je čistila trotoar, a za koju se ispostavilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da stanuje u stanu njegovih roditelja, na njegovu molbu samo je kratko odbrusila da „nema tu šta da se vidi“.
Ovu epizodu za „Politiku“ prepričava Boško Krstić, pisac i novinar koji je bio domaćin Konstantinoviću tom prilikom i koji je prisustvovao ovom neveselom događaju i sada mu se čini da je on najavio sve ono što poslednjih godina opterećuje odnos velikog mislioca i grada.
Naime, ni nakon tri pokušaja nije doneta odluka da se Radomiru Konstantinoviću, ni za života, ni posthumno, dodeli zvanje počasnog građanina. Zvanje koje se dodeljuje od 1996. godine svakog 1. septembra ove godine prvi put nije dodeljeno.
Razlog ne leži u životu i delu Radomira Konstantinovića, čiji celokupan opus i vrednosti za koje se zalagao čine čast Subotici i njenim građanima, već oni koji su bili u prilici da odlučuju o tome ko treba da ponese ovo zvanje, očigledno nisu bili dorasli zadatku.
Pre nekoliko godina komisija za dodelu zvanja nije odabrala Konstantinovića jer tadašnji predstavnik iz SVM-a nije znao o kome je reč, te takva odluka nije ni mogla biti doneta.
Početkom ove godine pokušali su da isprave nepravdu, ali je odluka o tome pred odbornike u Skupštini grada stigla u „paketu“ sa Nacom Zelićem, pravnikom i hrvatskim diplomatom, koji je zbog svog delovanja i stavova u kojima negira postojanje Bunjevaca, bio neprihvatljiv upravo za Bunjevce u Skupštini, ali i deo političkih partija.
Ovakvo „vezivanje“ imena kandidata, umesto da se o svakoj ličnosti pojedinačno odlučuje, trebalo je obezbedi da se odluke donose konsenzusom. Iako ime Konstantinovića nikome više nije bilo sporno, veliki filozof je postao žrtva neslaganja sa kandidaturom Zelića, kao čoveka koji je u jednom periodu svog života osuđen zbog delovanja sa pozicija hrvatskog nacionalizma.
Za Boška Krstića ovaj problem ima i svoju političku, o kojoj ne želi da govori, ali i kulturološku dimenziju koja pokazuje da grad ima ozbiljan problem u negovanju visokih estetskih vrednosti.To za posledicu ima da se smanjuje publika koja prisustvuje kulturnim dešavanjima, a sa njom nestaje i zanimanje za vrednosti i značaj zavičajne istorije. – Preovladalo je ono što bih nazvao panađurskom logikom, pijačne zabave okupirale su centar grada, nekakve roštiljijade, kobasicijade, slaninijade, a sve pod bombasti
čnim nazivom da smo grad festivala. Pri tome imamo potpunu nemoć i odsustvo napora i znanja da se komunicira sa ljudima kako to zahtevaju elementarni kriterijumi kada je kultura u pitanju – kaže Krstić.
On podseća da je početkom godine grad u „Službenom listu” formirao i odbor za obeležavanje dela Radomira Konstantinovića, da su u njemu neka od najznačajnijih imena srpske kulture. Odbor se sastao samo jednom u Subotici i utihnuo.
– To je omalovažavanje čoveka – kaže Krstić.
Radomir Konstantinović ne samo što ni posthumno neće dobiti zvanje počasnog građanina, već u Subotici ne postoji nijedan trag da je ovde rođen autor „Filosofije palanke“ i „Biće i jezik“, pa tako nema ni inicijative da se na njegovoj rodnoj kući postavi spomen tabla. Konstantinović je tako jedno u nizu velikih imena naše kulture kojima se Subotičani nisu odužili, poput Lazara Pačua, Stevana Raičkovića, Danila Kiša ili Duška Radovića koji su rođeni ili su radili u Subotici.
Aleksandra Isakov
objavljeno: 02/09/2013
Pogledaj vesti o: Subotica
