Izvor: Politika, 27.Maj.2011, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Subotica na dva točka
Malo je gradova kod nas čiji su stanovnici toliko predani vožnji bicikla, o tome govori izložba u Gradskom muzeju
Subotica – Kaže se: bicikl, osim u Subotici gde je: bicikla. Ovu jezičku omašku napraviće i oni kojima poznavanje pravopisa nije strano, kao da se i na taj način želi iskazati da je ovde status dvotočkaša drugačiji.
Od kada je 1879. godine prvi put čuveni atleta Lajoš Vermeš pred zapanjenim Subotičanima u centru grada „projurio” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na čudnoj napravi sa jednim velikim i drugim malim točkom, postepeno bicikl je ovde postao neprikosnoveni prevoz. Ravničarski teren, široka raspršenost gradske teritorije, ali i činjenica da javni prevoz ne vozi do udaljenih salaša, uslovili su da su ovde u ubedljivoj manjini oni koji ne voze bicikl. On nije samo sprava za rekreaciju, već deo svakodnevnih navika i stila života.
Otuda je i ova sredina prirodno mesto za nastanak izložbe „Grad biciklista” koja je otvorena u Gradskom muzeju i trajaće do novembra ove godine. Autori Olga Kovačev-Ninkov, istoričar umetnosti, Judit Rafai, etnolog i Mirko Grlica, istoričar ponudili su celovit koncept izložbe od istorije biciklizma u Subotici i najboljih biciklista, od istorije industrijske proizvodnje bicikala u Subotici, do navika stanovništva u vožnji bicikla, lokalnih majstora za popravku, pa i biciklističke mode u odevanju muškaraca, a pogotovo žena što je, pokazuje izložba, i nametala pravu dilemu između izbora suknje i pantalona. Na izložbi su i dela subotičkih slikara i vajara.
– Izložba je u skladu sa današnjim trendom u muzeologiji da se posveti pažnja životu običnog čoveka, njegovim navikama i potrebama – kaže Mirko Grlica.
U početku, bicikl je tretiran kao čista ekstravagancija dokonih i bogatih. Tako u dobro opremljenom katalogu koji prati izložbu Grlica navodi citat iz lokalnog lista „Neven” koji kaže da „koturača nema nikakve praktične vrednosti”, naprotiv, da lekari tvrde da je škodljiva po zdravlje, ali da nije loša za „onog kome pretiče do dvista forintah”. Međutim, već na prelomu vekova sve više ulazi u upotrebu. Ako su ga promovisali plemići i bogataši, sa početkom industrijalizacije bicikl postaje nezamenljiv prevoz od kuće do posla, od udaljenih naselja do centra grada, jeftina i brza komunikacija između salaša i naselja. Krajem 19. veka u Subotici nastaje i fabrika metalnog nameštaja i livnica „Rotman” koja će posle Drugog svetskog rata postati fabrika „Partizan” i ono što se danas zove brend u proizvodnji bicikala. „Partizanovci” su sami usvojili tehnologiju proizvodnje dvotočkaša, a sedamdesetih ovde je nastala i popularna mini bicikla, na kojoj su generacije devojčica savladavale veštinu vožnje. Međutim, sudbina fabrike „Partizan” koja je postavila temelje industrijalizaciji Subotice, potom vek kasnije prva fabrika u koju je ušla strana investicija, danas je odraz tranzicije. Već godinama ne radi.
Bicikl je i prevozno sredstvo koje je promenilo svest ljudi. Olga Kovačev-Ninkov citira izjavu sufražetkinje Suzan Antoni koja je 1896. godine izjavila da je bicikl više od bilo čega drugog doprineo ženskoj emancipaciji. U Subotici već iz 1882. godine postoji slika sestara Ete i Ilone Vojnić od Bajše kako sede na biciklu. Plemkinje su prethodile, pa su se na subotičkim ulicama ubrzo pojavile žene koje su vozile bicikl.
– Bicikl uvek nosi pečat svog vlasnika – kaže Olga Kovačev-Ninkov, a na izložbi u Gradskom muzeju može se videti na desetine različitih bicikala. Od onog starog, klasičnog na čiji sic se pre nego što se sedne širila bela maramica da se odeća ne uprlja, do ženskih sa zaštitom da suknja ne uđe u žbice. Verovatno je ta raznolikost, ali i masovnost uticala da mnogi umetnici inspiraciju pronađu u biciklu. Kustos Olga Kovačev-Ninkov te radove je okupila na izložbi, a u katalogu beleži i priče umetnika šta ih je navelo da slikaju dva točka i kako su ga oni doživeli.
Aleksandra Isakov
objavljeno: 28.05.2011
