Izvor: Blic, 07.Maj.2010, 01:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Subotić priznao da je švercovao cigarete
Beograd - Stanko Subotić Cane, srpski kontroverzni biznismen za kojim je raspisana Interpolova poternica priznao je da je postojao organizovani šverc cigareta, od kojeg su državne strukture stvarale rezerve kojima su finansirane tajne operacije. Tvrdi da je radio u saradnji sa vlastima: Stanko Subotić
"Ukoliko je tačno da je tokom tog perioda (90-ih godina) postojala paralelna mreža distribucije cigareta, koja je bila obavljana na margini zvanične mreže distribucije, takav >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << posao nije mogao da se obavlja bez odobrenja najviših sfera moći, a ne uz pomoć pojedinaca ili privatnih kompanija”, naveo je Subotić u tužbi koju je 19. marta podnio tužiocu u Ženevi protiv 23 osobe iz Srbije i Crne Gore zbog klevete, iznude i ucene, klevetničke prijave i zločinačkog udruživanja.
Krivičnu prijavu je Subotić objavio na jednom od svojih sajtova, negirajući navode optužnice koja je u Specijalnom sudu u Beogradu podignuta protiv njega i tvrdeći da su se organizovanim švercom cigareta bavili visoko pozicionirani državni funkcioneri, a da je on u spornom periodu od 1995. do 1996. godine bio povezan sa opozicionim političkim strankama. Subotić tvrdi da je u periodu kada je SRJ bila pod ekonomskim sankcijama, Vlada Slobodana Miloševića nezvanično sarađivala sa ostalim državama u regionu "radi zaobilaženja sankcija i omogućavanja protoka robe”.
"U tom kontekstu bio je organizovan šverc od strane države. Postignuti su dogovori sa državama koje su želele da sarađuju u toj paralelnoj trgovini i ti dogovori su detaljno predviđali dnevne kontingente robe, tip robe, odobrene izvoznike i uvoznike, itd. Zahvaljujući toj paralelnoj aktivnosti, država je mogla da stvori tajne rezerve koje su korišćene radi finansiranja tajnih operacija koje su bile smatrane u interesu države”, kaže Subotić.
On tvrdi kako je "nelogično da je stvorio švercersku organizaciju”, jer je tada bio vlasnik radnji u bescarinskoj zoni Bar u Crnoj Gori i na graničnom prelazu Đeneral Janković u Srbiji, za koje je imao odobrenje države.
"Obrt tih radnji je bio nekoliko miliona nemačkih maraka i nije bilo apsolutno nikakvog rezona da napustim tu vrstu distribucije cigareta”, kaže on.
U prilogu krivične prijave je i kopija odobrenja za rad fri šopa njegove firme MIA u Baru iz 1995, koje je potpisao tadašnji upravnik carinarnice Božidar Lakić, bivši šef podgoričkog DB-a, a sada savetnik u Ministarstvu odbrane CG, kao i odobrenje za otvaranje centralnog skladišta u Podgorici, koje je potpisao tadašnji upravnik carinarnice a kasnije direktor uprave carina Miodrag Radusinović.
Subotić u prijavi pominje premijera Mila Đukanovića jedino kao svog bliskog prijatelja i ne pominje ga u kontekstu prodaje cigareta. Protiv obojice su italijanski tužioci vodili istragu zbog šverca cigareta preko Crne Gore i pranja novca, ali se na optužnici našao samo Subotić, jer Đukanovića štiti diplomatski imunitet.
Subotić tvrdi i da je zahvaljujući "medijskoj hajci” protiv njega od 2009. godine stavljen u sumnju za više nezakonitih dela. Tako je, kako navodi, lažno optužen da je naručilac ne manje od devet ubistava, šef duvanskog kartela, umešan u operacije pranja novca koji je zarađen švercom droge, da je oštetio Srbiju za 300 miliona evra tako što je sebi prigrabio državnu imovinu, te da on stoji iza pretnji predsedniku Srbije Borisu Tadiću.
Subotić, kako je naveo veruje, da se od druge polovine prošle godine protiv njega vodi nova medijska kampanja između ostalog preko "Blica”, "Nacionala”, "Vijesti” i "Dana”.
Cane: Nisam umešan u ubistva
Subotić pominje da ga je Ratko Knežević optužio za šverc cigareta preko medija, kao i za čitav niz ubistava počinjenih u Srbiji i okolini tokom prethodnih godina među kojima je i ubistvo Iva Pukanića.
"Ne postoji nijedan dokaz da sam povezan sa tim ubistvom, a pri tom nisam nikada bio predmet nijedne istrage s tim u vezi ni u Srbiji ni u Hrvatskoj”, kaže Subotić.
Kako je krojač sa Uba promenio biznis
Subotić je u poslovnoj biografiji, u okviru krivične prijave, zapisao da je preduzeće "MIA” osnovao 1990. i otvorio dve fabrike za proizvodnju konfekcije.
Zbog sankcija i ekonomske krize Ministrastvo finansija Jugoslavije je, kako objašnjava, dozvolilo preduzeću "Mia”, sa sedištem u Ubu, da vrši naplatu za izvezenu robu kroz cigarete, koje su bile isporučene od strane jednog makedonskog preduzeća, čiji naziv nije naveo. Potom je, objašnjava, dobio dozvolu da otvori fri šopove u kojima je prodavao te cigarete. Subotić je zatim naveo da je na taj način "počeo da trguje cigaretama i da se time bavio desetak godina”. "Tadašnji Miloševićev režim koristio je svaki način za finansiranje rata, a jedan od tih bio je i ucenjivanje dobrostojećih ljudi. Pošto sam bio uticajan poslovni čovek, sa reputacijom, kontaktiran sam od strane predstavnika režima.
Negde sredinom 1994. godine upoznat sam sa Radovanom Stojčićem Badžom, tadašnjim načelnikom Službe javne bezbednosti i zamenikom ministra unutrašnjih poslova Srbije, kao Jovicom Stanišićem, tadašnjim načelnikom Državne bezbednosti.
Takođe upoznao sam i Milorada Vučelića, koji je tada bio generalni direktor RTS i šef poslaničke grupe SPS. Ubrzo on biva smenjen sa te funkicije, i iz želje za osvetom nagovara mene da finansiram opoziciju, odnosno Đinđića, a da ću za uzvrat moći da otvorim radnju i magacin u bescarinskoj zoni u Srbiji, na graničnom prelazu Đeneral Janković, što sam i prihvatio,” naveo je Subotić koji tvrdi da su ga kasnije kontaktirali Stojičić, Vučelić i Stanišić, koji su mu tražili da državi dodeli 20 miliona maraka kredita, što je kako tvrdi, odbio i "uputio ih da se obrate Vanji Bokanu, koji je bio njihov najveći dobavljač” i koji im je, navodno, dao novac. Nakon tog, Subotić je pao u nemilost, pa je 1997. napustio Srbiju kada su ga počeli povezivati sa Badžinom smrću jer se, kako tvrdi, uplašio za svoju i bezbednost porodice.
Pogledaj vesti o: Subotica
