Izvor: Magyar Szó, 02.Okt.2014, 17:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štetočine na Buvljaku
Nakon što su se pobunili da im se iz dana u dan oduzima roba, prodavci sa pijace u Malom Bajmoku su se usprotivili namerama policije i inspektora zbog čega je hala jedan neko vreme bila zatvorena. Ova vest je objavljena prošle nedelje na jednom subotičkom sajtu, dok sama akcija oduzimanja robe priziva neka davno prošla vremena, napominje komentator za „Mađar so”, povodom sve redovnijih akcija državnih organa na subotičkom Buvljaku.
Kornel Bajtai se priseća devedesetih godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << kada nije bila retkost pojava nadležnih na pijaci. Tada su snage bezbednosti zatvorile sve izlaze sa pijace i od prodavaca oduzele robu, a od kupaca kupljene stvari. Razlog je bio jednostavan - kupci nisu imali da pokažu račun o kupovini.
„Često sam pisao o subotičkom Buvljaku i, nažalost, često ću još morati da se bavim tom temom. Razlog je jednostavan, a to je činjenica što na Buvljaku ogroman broj i prodavaca i kupaca govori o našim standardima. Starije generacije i ljudi koji ne posećuju redovno centar grada ni ne znaju kakve su radnje otvorene. Pominju nekadašnju robnu kuću „Standard”, „Čelik” i ostale prodavnice. Druga je priča što u gradu skoro ni jedna prodavnica nije u funkciji, većina poslovnih prostora stoji prazna, ali o tome ćemo pisati drugi put. To sve znači da je buvljak slika društvenog blagostanja. Ako se na buvljaku, i u velikom tržnom centru u danima popusta od 10 posto, ni igla ne može baciti na tlo od gužve, to govori o stanju u kome živimo, a to je da svaka porodica pokušava da prođe što je moguće jeftinije. Ukoliko je država dovoljno mudra, onda će ovu mogućnost ostaviti kao otvorenu. Nadajmo se da je premijer u pravu kada kaže da će se, za godinu do dve, ovde otvoriti na hiljade novih radnih mesta. Ali ljudi i do tada moraju od nečega da žive. Ako se ova mogućnost jeftinije nabavke potrepština ugasi, ako prosečan građanin ni na buvljaku ne može nešto uštedeti, onda zaista neće imati šta da jede, a socijalno nezadovoljstvo će da eksplodira”, napominje komentator dodajući da mu nije jasno zbog čega maltretiraju prodavce koji na minus deset i na plus četrdeset stepeni stoje za štandovima i pokušavaju preživeti. Kao i njihovi kupci. „Neki prodavci rade tu između 15 i 20 godina. Pošto nisu uspeli da dobiju legalno radno mesto, rade ovde, na buvljaku. Rade, ne dolaze tu da kradu. Shvatam ja, da se sivoj ekonomiji mora stati na kraj i da se svaki mogući dinar mora ukanalisati u državnu kasu. Ali kolike će probleme rešiti oduzimanje nekoliko kila kobasica?”, pita komentator.
Bajtai kaže da se često čuje kako se trgovci i mesari žale što im je opao promet zbog robe iz mađarske koja se prodaje na buvljaku. „Pre neki dan sam artikal koji se u megamarketu prodaje za 480 dinara na buvljaku kupio za 260. Ako se pijačnoj ceni doda PDV, suma ni onda neće biti viša od 300 dinara, a sigurno je da ni prodavac na buvljaku ne prodaje bez svoje koristi. Ali kako objasniti razliku između 300 i 480 dinara? Ko tu kome nanosi veću štetu?”, pita komentator dodajući da poreska uprava sa vremena na vreme objavljuje spisak najvećih dužnika. Na osnovu liste izdate 30. juna, šesti najveći dužnik u Subotici je firma „Simex” koja duguje skoro 900 miliona dinara, a celu listu možete pogledati ovde: http://www.poreskauprava.gov.rs/biro-za-informisanje/novosti/1018/spiskovi-najvecih-duznika-na-dan-30062014-godine.html). Sa druge strane, nisu se čule vesti da su inspekcija i policija posetili vlasnika „Simexa”. „Naravno, i „Simex” će doći na red. Samo se, verovatno, prvo mora država obračunati sa štetočinama iliti švercerima sa Buvljaka…”, zaključuje komentator.
Pogledaj vesti o: Subotica
