Izvor: Blic, 20.Sep.2013, 08:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srce za decu: Samo bih voleo da svaki dan imamo večeru

Samo bih voleo da svaki dan imamo večeru. Neku čorbicu ili malo pečenog krompira. Ništa mi drugo ne treba, osim, možda, još i mali gumeni bazenčić, jer nam se ovaj što imamo probušio - kaže Bojan Šefer, koji sa osmoro braće i sestara živi u trošnom kućerku u selu Tavankut kod Subotice, koji im je na besplatno korišćenje dao jedan od meštana.

A na večeru, priznaju Šeferovi, ne mogu da računaju uvek. Najčešće obeduju samo jednom u toku dana. Naviknuta na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << skromne obroke, deca i ne traže meso, kojeg ima jedino kada im neko od komšija donese ili kada tata „prekorači“ normu radeći seoske poslove, pa nešto novca pretekne i za odlazak u seosku mesaru.

Kuća u kojoj žive Dijana (2), Bojan (4), Darijana (5), Dejan (6), Dejana (7), Milan (9), Danijela (11), Dijana (13) i Dajana (14), sa roditeljima Anom i Ljubomirom, sve je samo ne adekvatna za normalan život porodice.

Kako da pomognete:

Ukoliko želite da pošaljete novcanu pomoc ili pomoc u robi, kliknite OVDE.

Pomoc možete uplatiti na dinarski racun: 2750010221949709 90 - rsd, Societe Generale Srbija, Beograd

Možete poslati i SMS na broj 2552

Za više informacija pozovite 011/333-4-528

Kupatilo ne postoji, pa mališani koriste poljski WC, a tuširaju se u koritu nakon što im majka Ana ugreje vodu sa bunara. Ana uspeva da održi kuću koliko-toliko čistom, dok Ljubomir radi sezonske poslove na obližnjim voćnjacima i njivama. Zidovi po kući su ispucali, kroz prozore duva skoro kao i da ne postoje...

Devetogodišnji Milan želi da pomogne ocu kako bi prehranio porodicu.

- Kao mali sam najviše voleo da se igram sa traktorom, a sada bih voleo da imam pravi traktor kako bih pomogao ocu Ljubomiru da zaradi novac za nas – iskren je Milan.

Sloga jača od siromaštva

Petoro mališana iz porodice Šefer, Dejana, Milan, Danijela, Dijana i Dajana, svakodnevno pešače po tri kilometra do škole.

- Ono što je prava sreća u svemu ovome, je činjenica da se deca sjajno slažu i sa njima zaista nemamo problema. Među njima, iako ih je čak devetoro, nema zavisti i ljubomore, drže se zajedno, i to Ljubomiru i meni olakšava nastojanja da im život učinimo što boljim i da ne osete veliko siromaštvo – kaže Ana Šefer.

Iako im nedostaje gotovo sve što bi deca njihovog uzrasta trebalo da imaju, Šeferovi su skromni. Ne maštaju o „svemirskim“ igračkama, već im je dovoljna i improvizovana ljuljaška u njihovom dvorištu, napravljena od starih dečjih kolica, kao i već odavno probušeni minijaturni bazen.

- Nedostaje mi samo barbika, jer je imaju sve drugarice iz razreda i volela bih kada bi mi je neko poklonio jednog dana - kaže Dejana.

Njena dve godine starija sestra Danijela želi kompjuter, ne da bi se igrala, već kako sama kaže, da bi joj pomogao oko škole, ali ona druga želja je možda i mnogo važnija.

- Volela bih kada bi nas pojedina deca u školi prestala zezati, jer ne može svako biti bogat. Ipak, većina nas prihvata onakve kakvi jesmo i sa njima nemamo problema. Žao mi je i što ponekad ne mogu da dovedem drugarice, jer nas je šestoro u jednoj sobi - kaže Danijela.

Iako žive od 15.000 dinara socijalne pomoći mesečno i šest hiljada nedeljno, tokom sezone radova u poljima koliko zaradi Ljubomir, Ana Šefer, majka devetoro dece, ne žali se previše.

- U ovom trenutku najpotrebnija nam je veš-mašina. Komšije iz sela, pre svih Marko Berberović, obezbedile su nam veš-mašinu, ali se pokvarila jer nemamo sanitarni čvor i stalno napajanje vodom, a nemamo ni frižider – skromna je Ana Šefer.

Najčitanije SADA:
Pogledaj vesti o: Subotica

Nastavak na Blic...