Izvor: S media, 18.Jun.2010, 00:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiji neophodna nova politika energetike
Srbiji je potrebna nova energetska paradigma i politika energetike, koja će biti zasnovana na smanjenju energetskog siromaštva, povećanju dostupnosti energije gradjanima i smanjenju "rasipničke" industrijske energetske politike, izjavio je danas predstavnik Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) iz Subotice Zvezdan Kalmar.
On je na konferenciji za novinare na temu "Politika energetike i nuklearna energija" istakao da se sadašnja industrijska-saobraćajna, stambena, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << poljoprivredna i energetska politika u Srbiji ne temelje na racionalizaciji upotrebe dostupne energije, nego na proizvodnji što veće količine energije bez obzira na zagadjenje.
Kalmar je ocenio da energetika u centar svog razvoja, pored socijalne dimenzije, mora da postavi odluku o maksimalnom smanjenju emisije gasova staklene bašte, na čemu treba da budu zasnovani planovi za izgradnju novih proizvodnih postrojenja.
On je ocenio da trenutni energetski sistem u Srbiji predstavlja veliku opasnost za zagadjenje životne sredine i da će postojeći planovi za izgradnju novih ugljenih termoenergetskih postrojenja još više otežati tu situaciju.
"Promena se može postići samo ako se energetski sistem postavi na nove principe decentralizacije proizvodnje i potrošnje radi smanjenja suvišnih troškova transporta i dopremanja energije, kao i na nove principe zaštite prirodnih resursa," rekao je Kalmar.
On je predložio formiranje zelenog investicionog fonda za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, donošenje alternativnog energetskog plana razvoja Srbije, koji bi za prioritet imao maksimalizaciju upotrebe obnovljivih izvora energije i napuštanje bazične energije, kao i osnaživanje lokalnih samouprava za donošenje energetskih planova.
Govoreći o nuklearnim centralama, Kalmar je ocenio da ti projekti nisu ekonomski isplativi i da cena struje dobijene na taj način nije jeftina, kao što se obično misli, zbog visokih troškova odlaganja otpada i troškova rizika kapitala, istakavši da se cena struje dobijene na taj način obično prebacuje na poreske obveznike.
On je naveo primer finansijskih institucija koje ne savetuju svojim klijentima da investiraju novac u takve projekte, zbog velikih rizika za kapital ukoliko država ne daje garancije i subvencije.
Kalmar je istakao da, iako se često navodi da se nuklearne elektrane grade u mnogim zemljama, postoji veliki broj nuklearnih reaktora u Japanu, Indiji i Nemačkoj, koji su zatvoreni iz bezbednosnih razloga.
Pogledaj vesti o: Subotica
