Izvor: B92, 09.Nov.2011, 13:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Smanjiti diskreciono pravo"
Beograd -- Agencija za borbu protiv korupcije će tražiti da se u procedurama kod državnih organa smanje diskreciona prava službenika.
"To znači da usluge vezane za bilo kakve dozvole, odobrenja, saglasnosti koje građani traže pred državnim organima, neće moći da se pružaju na različit način u zavisnosti od opštine ili državnog organa. Na primer, ne bi trebalo više da se dešava da se građevinske dozvole u Vranju izdaju na jedan način i brže nego u Subotici", kazala >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je direktorka agencije Zorana Marković.
Državni organi u Srbiji moraju uvesti jasne procedure da bi se iskorenila takozvana sitna korupcija, izjavila je ona i najavila da će najveći značaj za to imati planovi integriteta.
"Sitna korupcija je rezultat nejasnih internih procedura u institucijama ili neograničenog diskrecionog prava rukovodilaca koji mogu da kažu 'ja ovo neću da potpišem', ili 'ja ću ovo da držim' ili 'neću to tako da ti odobrim'", kazala je ona u intervjuu za Euraktiv.
"Planovi integriteta, koji bi trebalo da počnu da se primenjuju naredne godine, najznačajnije je preventivno sredstvo koje Agencija ima na raspolaganju", ocenila je Markovićeva.
Oni podrazumevaju analizu rizika od korupcije u instituciji i preporuke za sprečavanje korupcije, a cilj je da se procedure standardizuju i da se diskreciona prava svedu na onu meru koja je objektivno potrebna.
Ona je najavila da bi izrada sektorskih planova integriteta trebalo da se završi u decembru, pa će naredne godine svaka institucija na osnovu sektorskog plana doneti svoju analizu i plan.
"Efekte očekujemo zaista tek od 2013. Podsetila bih da su preventivni mehanizmi ipak nešto sporiji od represivnih", istakla je direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, uz napomenu da će, kao i uvek, primena biti najveći izazov.
To je, kako je rekla, neophodno za iskorenjivanje svakodnevne korupcije, jer građani moraju da povrate poverenje u institucije da bi prestali da daju mito.
"Nije na građanima da prvi počnu da ne daju, nego je na institucijama da građane uvere da će im pružiti uslugu ne očekujući da im se ta usluga plati", rekla je Markovićeva.
Dodala je da je dovoljan samo jedan primer da neko nešto uradi preko reda ili povoljnije da obezvredi sve napore.
"To je stepen svesti na kome moramo da radimo i do koga moramo da dođemo ako mislimo da društvo i država krenemo napred, bez obzira na to da li postajemo ili ne članica EU sutra ili za 20 godina. To radimo u interesu nas i naše dece", istakla je Markovićeva.
Potreban zakon o zaštiti uzbunjivača
Na pitanje o položaju uzbunjivača u Srbiji, ona je rekla da oni u Srbiji još nemaju institucionalnu i zakonsku zaštitu koju bi trebalo i da Agencija sa poverenikom za informacije i zaštitnikom građana vodi kampanju da se što pre donese zakon o zaštiti uzbunjivača.
Na pitanje kakav je odgovor Vlade Srbije, ona je rekla da ima pozitivnih signala i da bi trebalo da se osnuje radna grupa, koja bi, po mišljenju Agencije, trebalo da bude organizovana u okviru Ministarstva rada.
"Pitanje je izborne kampanje i predstojećih izbora da li će biti vremena da se ova vlada time pozabavi ili će čekati neku novu. Mi za to vreme spremamo neke modele mogućih zakonskih rešenja koja bi bila najprimenjivija za Srbiju", istakla je ona.
Markovićeva je najavila i da bi nova strategija za borbu protiv korupcije za period od 2011. do 2016. trebalo da bude spremna za ulazak u skupštinsku proceduru do decembra, kao što je i predviđeno.
Tim tekstom će biti obuhvaćeni i sektori društva koji su do sada bili izostavljeni, a u centar pažnje će biti stavljena primena propisa budući da je institucionalni okvir zaokružen.
"Kad pogledate stepen ispunjenosti sadašnjih dokumenata, vidite da je doneto preko 90 odsto zakona koji su bili planirani, osnovane su sve institucije i mislim da je vrlo jasno i logično da nam sada predstoji da te institucije jačamo, da kapacitete u punoj meri koristimo i da se pozabavimo primenom zakona, delotvornim rezultatima i da obratimo pažnju da se kroz takav rad spreči korupcija", zaključila je
Markovićeva u intervjuu za Euraktiv.
Na pitanje o tajnosti delova ugovora sa Fijatom, Markovićeva je kazala da je svakako moralo da se unapred utvrdi koji delovi ugovora su tajni, a koji javni, da ni u jednom trenutku ne bi bilo dileme.
"U obligacionim odnosima ugovorne strane imaju pravo da zahtevaju tajnost ugovora. Međutim, kada je jedna strana država koja ugovore zaključuje u interesu građana, onda ta ugovorna strana mora da ima u vidu i obaveze iz zakona o dostupnosti informacija javnosti", kazala je Markovićeva.
Pogledaj vesti o: Subotica, Vranje
