Izvor: Studio B, 08.Nov.2012, 11:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupština usvojila zakon o amnestiji
Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o amnestiji, prema kome će 3.600 osuđenika biti oslobođeo ili dobiti manje kazne ukoliko nisu počinili teška krivična dela.
Za zakon je glasalo 130 poslanika, 19 je bilo protiv, a 12 poslanika nije glasalo.
Kako je Vlada Srbije objasnila, usvojenim rešenjima biće obuhvaćeno oko 3.600, od ukupno 8.000 osuđenika, a u ovom trenutku bilo bi amnestirano oko 1.100, što bi značilo da će u državnoj kasi ostati oko 127 miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << dinara. Vlada očekuje se da će njegovi dugoročni finansijski efekat biti smanjenje budžetskih troškova za oko 800 miliona dinara. Tako će od izvršenja 25 odsto izrečene kazne zatvora biti oslobođeni oni koji su pravnosnažno osuđeni za krivična dela obuhvaćena ovom amnestijom.
Od izvršenja kazne zatvora potpuno će biti oslobađeni oni koji će na dan stupanja na snagu ovog zakona biti prvi put pravnosnažno osuđeni na kaznu zatvora do tri meseca, a za one kojima je na dan stupanja na snagu zakona izrečena kazna zatvora u trajanju od tri do šest meseci kazna će biti umanjena za 50 odsto. Ta odredba je nakon usvajanja amandmana skupštinskog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu upotpunjena time što će se oni koji su pravnosnažno osuđeni za krivično delo teško ubistvo, ubistvo i teške slučajeve razbojničke krađe I razbojništva osloboditi od izvrsenja 10 odsto izrečene kazne zatvora.
Lica koja će na dan stupanja na snagu zakona navršiti 70 godina života biće oslobođenja od izvršenja 25 odsto kazne zatvora.
Od amnestije su izuzete osobe koje su osuđene za najteže oblike teških krivičnih dela kaznom zatvora od 30 do 40 godina, poput krivičnnih dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, protiv polne slobode, kao i za teže oblike krivičnih dela nasilja u porodici, neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga. Neće moći biti amnestirani ni oni koji su osuđeni za krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, davanja i primanja mita, kao i za krivična dela sa elementom organizovanog kriminala.
Amnestiji ne podležu ni lica koja su više od tri puta pravnosnažno osuđivana na bezuslovnu kaznu zatvora, a nije izvršeno brisanje ili ne postoje uslovi za brisanje neke od tri osude. Ovaj izuzetak se ne odnosi na osuđena lica koja su navršila 70 godina života.
Predloženi zakonom propisuje da se amnestija ne odnosi na one za kojima je raspisana poternica zbog nejavljanja na izdržavanje kazne ili bekstva. Ne mogu biti amnestirani ni oni koji izdržavaju kaznu zatvora po presudama za krivična dela po kojima je doneta odluka o smanjenju kazne zatvora po ranije važećim zakonima o amnestiji.
Ako osuđeni izdržava kaznu zatvora, upravnik Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija, odnosno rukovodilac organizacione jedinice Uprave za izvršenje krivičnih sankcija nadležne za tretman I alternativne sankcije, dužan je da u roku od 24 časa od stupanja na snagu zakona pismeno obavesti sud koji je sudio u prvom stepenu da osuđeni podleže amnestiji I o datumima početka izvršenja i isteka kazne.
Ako osuđeni izdržava kaznu u inostranstvu obaveštenje sudu dostavlja ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa. Sud u roku od tri dana od prijema obaveštenja mora doneti rešenje o primeni amnestije, a žalba na rešenje o primeni amnestije podnosi se apelacionom sudu.
Skupština usvojila dopune Zakona o zaštiti podataka
Srbije usvojila je danas, po prvi put, zakon koji je predložio opozicioni poslanik - reč je o dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Dopune tog zakona predložio je demokrata Srđan Miković, a njima je predviđeno da obrađivač podataka o ličnosti može te podatke da prikuplja i obrađuje i u cilju prikupljanja sredstava za humanitarne potrebe.
Usvajanjem dopuna dozvoljava se mogućnost da građanima zajedno sa računima za na primer komunalne usluge stigne i humanitarna uplatnica. Na samom građaninu je da odluči da li će se odazvati pozivu za humanitarnu akciju, objasnio je ranije Miković.
Uz napomenu da je dopune zakona inicirala Eparhija raško-prizrenska, Miković je rekao da je zbog zabrane slanja takvih uplatnica bila dovedena u pitanje realizacija mnogih humanitarnih akcija.
Miković je rekao da je njegov predlog dokaz da postoje oblasti koje su od opšte koristi, a oko kojih je, bez obzira na političku i stranačku pripadnost, moguće postići konsenzus.
Pogledaj vesti o: Subotica
