Izvor: B92, 12.Nov.2010, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Setva kasni, rod dobar i na ceni
Beograd -- Ovogodišnja setva još traje, a stručnjaci poručuju da će žita biti dovoljno. Čak i da rod po hektaru u Srbiji bude ispod proseka, imaćemo za hleb.
Pšenicom je ove jeseni Miroslav Kiš, poljoprivrednik iz Subotice, zasejao 30 hektara. Veći deo površina, kako kaže, zasejao je u optimalnom roku, u oktobru, a drugi deo, kako kaže, nešto kasnije, ali ipak u prihvatljivom roku, na samom početku novembra.
I pored kasne setve, nada se solidnom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rodu.
Kiš je, inače, jedan od retkih koji je ovaj posao priveo kraju, pošto u Srbiji još ima nezasejanih parcela.
"Trenutno u Vojvodini imamo zasejano oko 250.000 hektara, dok se za centralnu Srbiju podaci još prikupljaju. To, međutim, ne znači da će Srbija imati malo pšenice. Procenjujemo da će pod pšenicom i ove godine biti od 500.000 do 550.000 hektara, a to, čak i sa rodom od 3,5 tone, što je ispod višegodišnjeg proseka, daje dovoljno hlebnog žita za potrebe Srbije”, kaže Denčić.
Da bi Srbija imala dovoljno hleba, potrebno je, kako kažu stručnjaci, oko 500.000 hektara pod pšenicom, a ove godine bi, kako se procenjuje, pšenica mogla da zauzme najviše 550.000 hektara.
"Pšenicu prošle godine uopšte nisam sejao. Sada sam je ubacio u plodored, primenjujući redukovanu obradu, bez oranja, na njive na kojima sam imao soju i suncokret. Kako stvari stoje, pšenica će i sledeće godine biti tražena roba, pošto je aktuelna cena od oko 20 dinara po kilogramu solidna. Samim tim, nadam se da će me i godina poslužiti i da ću, uz dobru prihranu i zaštitu od korova i bolesti, imati dobre prinose i sa onih njiva na kojima sam kasnije sejao”, kaže on.
Srbislav Denčić, rukovodilac Odeljenja za strna žita, novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, objašnjava da je gotovo uobičajeno da se dobar deo pšenice u Srbiji zaseje van optimalnih rokova, pa i da se pšenica seje čak i u januaru...
Pogledaj vesti o: Subotica
