Izvor: Glas javnosti, 12.Mar.2012, 16:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šejkini crteži u galeriji "Haos"
BEOGRAD - U beogradskoj galeriji "Haos" u utorak se otvara velika izložba crteža Leonida Šejke, rodonačelnika Medijale i jednog od najintrigantnijih umetnika i teoretičara umetnosti 1960-ih i 1970-ih.
Kako je novinarima rekla istoričarka umetnosti dr Irina Subotić, koja će i otvoriti izložbu, crtež je, više od grafike ili slike, spontani način izražavanja što je Šejka i znao.
"Zato je i počeo sa crtežom. U početku je bio nevešt, gotovo detinji, a kasnije sve >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << suptilniji, vazdušastiji, slobodniji. Više je bio nagoveštaj nego pravi opis navedenog", rekla je Subotić.
Ona je govoreći o Šejki uporedila njegove kasnije crteže sa slikama bez boje.
"Ti srteži su iskazivali kopleksne ideje na suptilan način i zbog toga je ova izložba važna", rekla je Subotić.
Vlasnica galerije Borka Božović podsetila je da je na izložbi u Haosu, koja je organizovana povodom 80 godina od rođenja Šejke (1932-1970) izloženo 90 crteža pozajmljenih iz 31 privatne kolekcije i dva muzeja - Muzeja savremene umetnosti i Istorijskog muzeja Srbije.
Za izložbu su, kako je rekla, pozajmljena 92 rada, ali je izloženo 90, jer se za jedan ispostavilo da je falsifikat, dok je drugi crtež rađen flomasterima takođe sumnjiv pa neće biti izložen.
Izložba, koja će trajati do 13. aprila, organizovana je u pet osnovnih tema kojima se Šejka bavio - Multiplikacije predmeta, Đubrišta, Skladišta, Enterijeri i Mrtve prirode.
Govoreći o Šejki, Irina Subotić je rekla da je on bio tvorna tačka Mediale, figura oko koje su se svi spontano okupili, i teoretičar i praktičar, imao je viziju šta grupa umetnika koji nisu bili čvrsto uokvireni članstvom može da pruži.
Subotić je podsetila da su Medialu činili umetnici koji nisu učestvovali u modernizaciji naše umetnosti 1950ih i 1960ih i nisu prihvatali način i razvoj nove umetnosti savremene socijalističke Jugoslavije već su se okretali ka, u to vreme subverzivnim idejama flamanske i italijanske renesanse i baroka i novoj duhovnosti koju savremena umetnost, prema njihovom mišljenju, napušta.
Prema rečima Irine Subotić, trijumf Mediale bila je retrospektivna izložba 1969. godine koju je Lazar Trifunović otvorio u tadašnjoj galeriji ULUS. Godinu dana kasnije Šejka umire i Mediala odlazi u potpuno drugačiju koncepciju, prihvata ideje nacionalizma koje ranije nisu ni postojala i polako nestaje.
Da je poživeo, Subotić veruje da bi se Šejka približio konceptualnoj umetnosti sa kojom je već imao dodira i da bi svojim kritičkim odnosom prema savremenoj civilizaciji i otpadu te civilizacije radio suprotno od onoga što je 1970-ih radila Mediala.
Slikar i crtaž, teoretičar umetnosti, vizionar, intelektualac, Šejka spada u značajne likovne stvaraoce srpske umetničke scene druge polovine 20. veka.
U katalogu izložbe, mlada istoričarka umetnosti Dijana Metlić navodi da najveći broj dela prikazuje "Đubrišta" sa karakterističnim umnožavanjem predmeta, ukidanjem prostornih referenci i stvaranjem utiska "horror vacui".
"Šejka ispunjava površinu papira do poslednjeg milimetra, ponekad ostavljajući samo uglove belim. Dela kojima je zabeležio postojanje mnoštva objekata u određenim urbanim prostorima mogu se razumeti kao vremenske kapsule koje čine sadržaj umetnikovih misli i strahova", navodi Metlić.
Pogledaj vesti o: Subotica
