Izvor: Kurir, 14.Maj.2010, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SUBOTIČANIN ŽIVI NA ULICI 17 GODINA
Beskućnik Stiven Braun nekad je imao kuću i imanje, koje je prodao, a novac spiskao na provod i prijatelje, koji ga sada jedva pozdrave
SUBOTICA - Stiven Braun iz Subotice živi kao beskućnik!
Iako ga poznaju skoro svi Subotičani, malo ko zna njegovu zlu sudbinu. Rođen je 1960. godine. Bez majke Irene ostao je kad je imao samo šest godina. Usvojili su ga Antun i Cila Francišković iz Tavankuta kraj Subotice. Stiven je dugo živeo kao njihov pastorak, pod >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << imenom Stipan Francišković.
- Tek pred smrt Cila mi je priznala da sam usvojen. Bio sam u šoku! Kad su mi pomajka i očuh umrli, ostavili su mi kuću. Početkom devedesetih imao sam problema sa živcima, najteže mi je bilo 1990. i 1991. godine. A onda se u meni nešto promenilo. Zahvaljujući jednom čoveku kupio sam Bibliju i počeo da je čitam. Čitanje je preraslo u izučavanje. Mislim da me je tada đavo iskušavao. Imao sam tikove, fobije i druge smetnje, ali isplivao sam. Hristos kaže: „Ko izgubi dušu svoju zbog mene, naći će je“. Zahvaljujući Hristosu ja sam se vratio u život, iako ne pripadam nijednoj crkvi - priča Stiven Braun.
Kad je napunio 33 godine, slučajno ili ne to su godine života u kojima je Hristos stradao i vaskrsao, Stiven (tada još Stipan) prodao je imanje u Tavankutu, a novac spiskao na provod i prijatelje.
- Od tada, evo 17 godina, živim na ulici. Ime sam promenio 1994. godine, uzevši majčino prezime i novo ime. Od Stipana postao sam Stiven. Imam malu invalidsku penziju, stečenu u Veterinarskom zavodu, ali nije mi dovoljna, pa živim od danas do sutra. Otkako sam na ulici, čarape skoro i da nisam nosio. Nekako me nerviraju, a i teško se održavaju! Za odeću se dovijam - kaže i nastavlja svoju ispovest:
- Žene su me uvek interesovale, ali nikad ih nisam jurio preterano. Dok sam bio mlad, radio sam mnogo, previše. Mučio sam se na selu. Prijatelji na koje sam potrošio nasledstvo prolaze. Neki se jave, a neki, priznajem, ne - priča Stiven Braun.
Ne mogu ovako doveka!
Stiven Braun priznaje da ne može još dugo da živi bez igde ičeg. Tražio je pomoć od Centra za socijalni rad.
- Znam da ne mogu ovako doveka: leti na klupu, zimi u neki haustor na cevi parnog grejanja ili na železničku stanicu! Ipak, nadam se nekom časnom rešenju koje neće sputati moju slobodu.
