Izvor: Magyar Szó, 26.Dec.2014, 17:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radost i zavisnost
Radost, zabava, i naravno, mogućnost brze zarade vode ljude u kladionice i sale za igre na sreću, koje kao gljive posle kiše, niču svuda u Subotici. To naravno ne znači da će čovek, koji poseti poneku kladionicu postati zavisan od igre, ali ne zna se ni da li je moguće kontrolisati osećaj radosti doživljen tokom igre ili želju za dobitkom.
U državama sa slabom privredom, među osiromašenim građanima, kladionice i sale za razne igre na sreću su veoma popularne jer pružaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << mogućnost većih ili manjih dobitaka. Tako je i u Subotici. Sreća je međutim neizračunljiva; nekoliko puta svako može da ima sreće i da iz kladionice izađe sa dobitkom, ali je krajnji dobitnik uvek kuća. Manji dobici ljude ohrabruju da veruju u svoju sreću i da igraju sa sve većim ulozima, koje, kada izgube, svakako hoće da povrate… I dok igrača drži uzbuđenje igre, neprimetno postaje ovisnik, gomila dugove, gubi svoju imovinu, gubi raspadajuću porodicu i na kraju sve, dok mu se ne učini da iz svega toga više nema izlaza i ne odluči se na samoubistvo.
Neuropsihijatar Javne bolnice u Subotici, Zoltan Šagi, kaže da je ovisnost od igara u poslednje vreme postala učestalija, jer je društvo tek sad stiglo na nivo da ljudi imaju mogućnosti da stave na kocku svoju imovinu. „O ovisnosti govorimo kada se stalno mora povećavati doza da bi se postigao željeni efekat, osećaj euforije kada se neko sredstvo, u ovom slučaju igra, koristi za održavanje neke ravnoteže. Tako je i sa kockanjem, klađenjem, sa raznim igrama na sreću, ali i sa narkoticima. Sve to uvek počinje nevino; radost igre je svako iskusio još u detinjstvu, kada se igramo, i kao odrasle osobe gubimo iz percepcije spoljni svet, dolazimo u fazu bez stresa. Ovaj osećaj instinktivno želimo produžiti i zbog toga se igramo sve više. Ovoj vrsti razonode pripadaju, u nekoj formi, i kompjuterske igrice, ali u igraonicama sve to već ima i materijalnu stranu, dok istovremeno nemamo realan osećaj o tome koliko trošimo da bi se dobro osećali. Ovisnik se oseća dobro i nema potrebe da se leči, dok istovremeno njegova ovisnost ima sve ozbiljnjije materijalne posledice koje pojedinac već ne može samostalno da reši. Često se dešava da igrač ima i neku drugu ovisnost, na primer ovisnost o alkoholu”, objašnjava stručnjak.
Prema psihodinamici, osobe koje postaju ovisne u većini slučajeva imaju neku prvobitnu ovisnost iz koje se nisu izlečili; to je u životima svih nas veza sa majkom, koja nas drži u ravnoteži i čini nas srećnima. Ukoliko pojedinac postane biološki odrasla osoba, ali ne doživi emocionalni raskid sa majkom, to će rezultirati konstantnim traganjem za nekim izvorima sreće koje u prvobitnoj vezi nisu uspeli ostvariti. Tako se stvara ovisnost.
U porodicama iz kojih potiču ovisnici najčešće postoji model, na primer alkoholizam, radoholizam, zavisnost od igara, koji osobu čini podložnijom raznim formama zavisnosti. U pubertetu mladi doživljavaju opšti emocionalni haos i žele da pripadaju nekoj određenoj grupi, nekom modelu ponašanja i tako lako postaju taoci kocke. Ali to nije jedini izvor problema; često razne životne prilike donose situacije koje su bolne za pojedinca. Što su bolnije to jače tražimo način da se nekako otarasimo bola, traume, frustracije, samoće, a često se sve to pokušava rešiti begom u igru. „Nemamo podatke o tome koji procenat populacije je ovistan o igrama na sreću, ali praksa pokazuje da su zavisnici najčešće osobe između 20 i 30 godina. To je dob kada je ličnost već formirana, ali je teško postići ravnotežu sa realnošću. Moramo uzeti u obzir i društvene norme, egzistencijalne strahove, neuspehe u pronalaženju partnera; ako pojedinac ne uspe svoju energiju usmeriti u tim pravcima, onda može lakše da postane ovisnik. Zavisnost od igara ne znači samo materijalne gubitke; pojedinac polako gubi i društvene veze, sve manje održava svoja prijateljstva, sve manje priča o sebi, sve se više zatvara, ne brine se o svojoj deci, o svojoj porodici, često zapostavlja i svoj posao, a da bi otplatio dugove, dešava se da čini i krivična dela. Okolina može da se zabrine ako kod pojedinca uoči promenu u raskidanju veza, ako se pojedinac odjednom povuče u sebe. Kada vidimo takvo stanje, nije loše porazgovarati sa pojedincem, popričati o njegovim problemima. A onaj koji postane ovistan, mora što pre da postane svestan svoje ovisnosti, a potom da potraži pomoć stručnjaka”, kaže Zoltan Šagi.
Pogledaj vesti o: Subotica
