Izvor: Politika, 18.Jul.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prošlost filma dobra je za knjigu
Na festivalu evropskog filma prikazana naučnofantastična komedija „Čelično nebo” i predstavljena knjiga o istoriji filma u Vojvodini do 1941. godine
Subotica – Šta bi se desilo da nacisti nisu trajno poraženi već da su otišli na tamnu stranu Meseca i odlučili da se vrate 2011. godine – tema je jedne od popularnih teorija zavere, na osnovu koje je finski reditelj Timo Vourensola snimio naučnofantastični >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << film „Čelično nebo”, u koga je utkao savremene političke teme. Reditelj kaže da je dozvolio Nemcima da se smeju na temu nacista, a jedna od osobenosti ovog filma je i to da su 10 odsto budžeta, odnosno oko milion evra, skupili sami fanovi, na osnovu priče i promotivnog filma koji ih je zaintrigirao. Film je prikazan u okviru takmičarskog programa Palićkog festivala, a reditelj kaže da već priprema nastavak.
O jednoj drugačijoj stvarnosti govorio je film „Klip” Maje Miloš, koja je podstaknuta video-materijalima koje mladi ljudi snimaju mobilnim telefonima, dok se opijaju, maltretiraju jedni druge, snimaju scene seksa ili drogiranja. Kako su na konferenciji za štampu rekle mlade glumice Katarina Pešić, Sonja Janičić i Monja Savić, audicija je trajala dve godine, uz šest snimanja. Njih tri nisu prošle razne faze, od toga da nisu mogle da veruju da može da se dešava nešto slično kao u scenariju do situacije da im je drugarica prepričavala identičnu scenu iz života.
Sve ono što su mlade junakinje „Klipa” izgovorile jednom će biti istorija, kaže profesor dr Dejan Kosanović, čija je knjiga „Kratak pregled istorije filma u Vojvodini” promovisana na festivalu u Paliću. Izdavači su Jugoslovenska kinoteka i Otvoreni univerzitet iz Subotice. Nakon što je juče autor Zoltan Šifliš, rekao da je neoprostivo što u gradu ne postoji ni svest da je potrebno arhivirati digitalne zapise koji se odnose na ovu sredinu, da ne postoji ni institucija koja bi ih čuvala, dr Kosanović i Radoslav Zelenović, direktor Jugoslovenske kinoteke, govorili su o tome koliko je važno sačuvati podatke o prošlosti filma, o ljudima koji su se bavili filmom, o bioskopima, o repertoaru.
– Pulski festival sada slavi 50 godina, prvih njegovih godina sam bio direktor i sada me zovu i pitaju da li imam neke podatke, jer oni nemaju ništa sačuvano. Sve što je ovde rečeno na konferencijama za medije, sve ono što se ovde dešava na Paliću, jednoga dana biće istorija – kaže dr Kosanović. On je naveo da je Italija sličan problem rešila stimulisanjem proučavanja regionalne istorije filma i sineasta.
– Iz istorije filma moguće je izvući niz zanimljivih detalja, poput priča o Svetislavu Petroviću, našem najznačajnijem glumcu svih vremena, koji je bio i olimpijski reprezentativac u veslanju, ili o Iti Rini i Tamari Đorđević, ali mi ne želimo da se bavimo zanimljivostima, već ozbiljnim naučnim pristupom – rekao je Zelenović i istakao da je prošlogodišnje izdanje „Lifka o Lifkama”, o našem prvom sineasti, najznačajnije delo, a da se to nastavlja knjigom dr Kosanovića. Knjiga je štampana paralelno na srpskom i engleskom jeziku, a dr Kosanović je pozvao mlade istraživače da se pozabave istorijom filma, ako ne u celini, ono bar po regijama.
– Krajem 19. veka, Vojvodina je imala najviše bioskopa, najviše putujućih bioskopa se tu zadržavalo. Imalo je to i svoje ekonomske razloge, tu je bilo velikih bogatih sela, pa je bilo isplativo, ali to je značilo i da su Vojvođani videli više filmova nego drugi. Repertoar tih bioskopa divan je materijal za neku knjigu – kaže dr Kosanović.
A. Isakov
objavljeno: 19.07.2012
