Izvor: RTS, 20.Feb.2011, 11:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravilnik o medicinskom otpadu
Lekove kojima je istekao rok građani treba da vraćaju u apoteke, a ne da ih sami bacaju, predviđa novi Pravilnik o prikupljanju medicinskog i farmeceutskog otpada. Međutim, u većini apoteka u Srbiji za sada to još nije moguće.
Novi Pravilnik o prikupljanju medicinskog i farmeceutskog otpada predviđa da lekove kojima je istekao rok, ubuduće građani treba da vraćaju u apoteke, a ne da ih sami bacaju. Iako su doneti podzakonski akti, prema kojima se zna kako i gde se prikupljaju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zastareli lekovi, u većini apoteka u Srbiji za sada to još nije moguće.
Apoteke u Subotici među prvima su počele da primenjuju Pravilnik o farmaceutskom otpadu koji je donet u novembru prošle godine. U sve državne apoteke u tom gradu, postavljeni su propisani crveni kontejneri za odlaganje lekova kojima je istekao rok trajanja.
Šef ogranka Apteka "Subotica" Sandra Ćupić rekla je da je sve više građana čulo za takav vid odlaganja medicinskog otpada i dodala da sve veći broj koristi posebne kontejnere u te svrhe.
"Apelujem na građane, kada im je već ovakva usluga pružena da pokupe sve lekove kojima je istekao rok trajanja pregledaju svoje zalihe kod kuće i donesu lekove u apoteke", navela je Ćupićeva.
Prema njenim rečima, Pacijenti prilikom predaje lekova ne potpisuju nikakve izjave niti lekove odmah popisuju, nema gužvi i redova, već samo lekovi odlazu u kontejnere.
Novčane kazne
Iz nadležnih ministarstava upozoravaju da se Pravilnik o upravljanju medicinskim i farmaceutskim otpadom mora poštovati. U suprotnom, predviđene novčane kazne za pravna lica su i do tri miliona dinara.
Aleksandar Vesić iz Ministarstva životne sredine i prstornog planiranja kaže da je apoteka dužna da obezbedi mesto za posudu gde građani mogu da odlože lekove i ostale faramceutske aparate sa isteklim rokom trajanja.
"Nakon prikupljanja lekova u tim posudama proizvođač, odnosno, uvoznik preko lica koje ima dozvolu za sakupljanje, sakuplja taj otpad iz apoteke, odvozi ga u privremeno skladište, odakle ga izvozi u zemlje Evropske unije na uništavanje", istakao je Vasić.
Lekovi kojima je istekao rok, često se mogu pronaći ponovo u prodaji na pijacama. Koliko je nekontrolisno bacanje medikamenata opasno pokazuje i činjenica da ponekad kao otpad završavaju u vodotokovima.
Bumerang efekat
Kroz zemlju i vodu stižu u namirnice i tako se lancem ishrane građanima vraćaju kao štetni bumerang efekat, upozoravaju stručnjaci. U Institutu "Torlak" trenutno se skladišti više od 400.000 vakcina protiv gripa kojima je istekao rok trajanja.
Direktor insituta za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" Branimir Lazić kaže da po novoj uredbi Vlade Srbije niko u zemlji pa ni institut "Torlak", koji je do sad to mogao da radi, više nije u mogućnosti da uništi opasan farmeceutski opasan.
"Vlada, odnosno Ministarstvo zdravlja sklopiće najbolju ponudu sa inostranim uništivačem vakcina za pandemijski grip. Proračuni sa svetskog tržista ukazuju da 400.000 vakcina koje smo uskladištili su teški negde oko 630 kilograma sa sekundarnim pakovanjem. Na svetskom tržistu cena njihovog uništavanja se kreće između dva do četiri evra po kilogramu", naveo je Lazić.
Grube procene pokazuju da je u Srbiji trenutno lagerovano oko 200 tona farmaceutskog otpada, odnosno lekova kojima je istekao rok trajanja. Pretpostavlja se da se u zemlji svake godine odloži 26 tona medikamenata kojima je istekao rok upotrebe.
