Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Okt.2015, 17:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Povoljne prilike za setvu pšenice

Sunčano vreme stvorilo je povoljne uslove za nastavak setve pšenice. Trenutno je najviše hlebnog zrna posejano u ataru Subotice i Kikinde. Agronomi preporučuju poljoprivrednim proizvođačima da završe radove do 10. novembra jer se kašnjenjem setve skraćuje vegetacija pšenice zbog čega bi moglo doći do smanjenja prinosa.

Na teritoriji opštine Sombor trebalo bi da se zaseje oko 30 hiljada hektara hlebnog žita. U optimalnom roku, pšenicom je pokriveno 20 odsto planiranih >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << površina. Ona je u dobroj kondiciji i nalazi se u fazi nicanju ili dva lista. Oni koji su tek krenuli u setvu imaju idealne vremenske uslove i optimalnu vlažnost zemljišta , ali bi trebali ubrzati tempo. I ne samo to.

"Ono što bismo sada preporučili jeste da proizvođači koriguju setvenu normu. Svi bi trebalo da izračunaju potrebnu količinu semena uzimajući u obzir sklop koji se preporučuje po metru kvadratnom, uzimajući u obzir masu hiljadu semena, čistoću i klijavost. Pošto setva kasni kada je ovakava situacija treba povećati pola procenta setvenu normu svaki dan zakašnjenja u setvi", kaže Jelena Ivan iz PSS Sombor.

Ratara Žigu Čuvardića zatekli smo u važnom poslu. On seje pšenicu na 30 jutara, što je više nego prethodnih godina. S obzirom na to da je i on jedan od proizvođača kojem još nisu isplaćene sve subvencije, a inputi su poskupeli, u ovu setvu ulazi skromnije.

"Ja sam uoptrebio 50 kg azotnog đubriva i 50 kg mapa. Videćemo kako će biti. Nešto deklarisanog semena sam upotrebio a nešto prošlogodišnjeg. Mi smo prinuđeni da radimo tako kako radimo", veli Čuvardić.

Prof. dr Srbislav Denčić sa Institutaza ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu kaže da ljudi, kada treba da štede, štede na semenu.

"Koriste više od 50 procenata tavanskog semena koje nije seme. Ono ima loše karakteristike jer nije zdravo. Tu ima lomljenog zrna, insekata , kamena i tako dalje. Kad se podvuče crta koliko smo utrošili koliko rizika ima sigurno da je gubitak time što se to seje", kaže Denčić.

Deklarisano pre svega, a ukoliko to nije moguće, svakako je potrebno posejati ga u narednih 10-ak dana jer se kašnjenje setve ne može nadoknaditi nijednom agrotehničkom merom. Očekuje se da će i ove godine pod pšenicom biti posejano prosečnih 500 hiljada hektara.


Pogledaj vesti o: Subotica

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...