Izvor: Prva.rs, 05.Apr.2014, 00:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Povećanje poreza na imovinu i do 140 odsto

Uvećana poreska rešenja, najavlju predstavnici opština po Srbiji, stizaće od 15. maja ili čak u junu, što znači tek za treću ratu, dok će rešenja za drugu ratu biti tzakođe akontaciona. 

Druga rata poreza na imovinu treba da se plati do 15. maja, a akontaciona rešenja stižu ovih dana.

U lokalnoj poreskoj administraciji u Subotici podsećaju da je rok za podnošenje poreskih prijava produžen do 30. juna, pa rešenja o utvrđivanju iznosa neće biti doneta do 15 >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << maja, kada dospeva druga rata ovogodišnjeg poreza. Oni dodaju da će građani plaćati dve akontacione rate, na bazi prošlogodišnjih rešenja, a tek u trećem rešenju videće se da li i ko treba da uplati razliku.

Šefica službe poreske administracije u Subotici, Anka Trifunović, navela je Tanjugu primer stana od 60 kvadrata, starog 30 godina, u prvoj zoni, za koji je prošle godine porez je bio oko 11.700 dinara, i dodala da se taj iznos umanjivao za 50 odsto ako obveznici u tim stanovima i stanuju, što iznosi 5.800. Ove godine će, kako kaže, iznos biti uvećan za 80 dinara.

Veći porez, mogu očekivati vlasnici stanova u potkrovljima, kaže Trifunović, kojima se umesto dosadašnjih 70 odsto oporezuje ukupna površina, a može se očekivati povećanje i u četvrtoj zoni za oko 21 odsto.

Vlasnici kuća od čvrstog materijala mogu očekivati smanjenje poreza do sedam odsto, a od mešovitog povećanje za 15 odsto, dok će takozvane "nabijenice" biti za 60 odsto više oporezivane, objašnjava ona.

U Beogradu će porez biti do 80 odsto veći, dok će prva rešenja stizati danas, u opštini Savski Venac, a u ostale opštine će stići do 15. maja, kažu u gradskoj Uparavi prihoda za RTS.

Za stan od 50 kvadrata, u prestonici, porez u prvoj zoni veći za 80 odsto i iznosi 6.500 dinara, dok je za novi stan na istoj lokaciji, prenosi RTS, uvećanje 16 odsto, ali je u tom slučaju iznos poreza duplo veći. 

Jovan Simović, načelnik Poreske administracije u Kraljevu, kaže za Tanjug da bi se za građane porez na imovinu kretao u visini prošlogodišnjeg, sa tolerancijom 10 do 15 odsto, više ili manje, zavisno od starosti objekta.

Simović dodaje da će porez za stan od 60 kvadrata u centru Kraljeva iznositi 11.225 dinara. Sa mogućim umanjenjem od 50 odsto, precizirao je, to bi iznosilo 5.600 dinara, ako je godina izgradnje 2000.

Šef odseka za naplatu i kontrolu javnih prihoda u Kruševcu Mirjana Milanović, rekla je Tanjugu da bi građani prva rešenja sa novim obračunom trebalo da dobiju u junu.

Na novi stan u prvoj zoni Kruševca, od 60 kvadrata, platiće se ove godine za 19 odsto veći porez, odnosno 4.579 dinara, navela je ona. Za stanove u drugoj zoni biće veći porez za 30 odsto, a u trećoj za čak 80 odsto. Milanović napominje da u trećoj zoni ima mnogo više vlasnika kuća kojima će se poreska davanja smanjiti za 20 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Porez na imovinu u Kragujevcu u proseku će biti uvećan za 63 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok će za stan od 60 kvadratnih metara, u ekstra zoni, biti veći za čak 140 odsto, rekla je predstavnica kragujevačke Poreske uprave Sanja Stanojević.

"Preliminarni procenat uvećanja poreza na imovinu u ovoj godini u odnosu na prošlu iznosi 63 odsto", rekla je ona Tanjugu.

Prema njenim rečima, za stan od 60 kvadrata u ekstra zoni, star 41 godinu, umesto 3.168 dinara vlasnik će u ovoj godini platiti porez u iznosu od 7.709,18 dinara, što je 140 odsto više. U drugoj zoni, porez za stan, iste kvadrature, star 39 godina, iznosiće 6.841, što je za 124 odsto više nego u prošloj godini kada je trebalo platiti 3.052 dinara.

Stanojević je navela da i u Kragujevcu pravo na poreske olakšice od 50 odsto, a najviše 20.000 dinara, imaju obvezici koji stanuju u stanu ili kući koja se oporezuje, a stariji od 65 godina, koji stanuju u objektu porez se umanjuje za 75 odsto.

Leskovac je jedan od retkih gradova gde članovi Gradskog veća nisu prihvatili predlog Vlade Srbije o povećanju poreza na imovinu po zonama. Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović ocenjuje da je taj predlog išao na štetu građana koji žive na periferiji i on očekuje da nova vlada donese bolje rešenje.

Član Gradskog veća Novog Sada Dejan Mandić kaže taj grad masovno štampa rešenja koja bi građani trebalo da dobiju u drugoj polovini maja ili početkom juna. On je dodao da se u novouvedenoj petoj zoni nalaze najudaljenija naselja i tu će porez biti niži nego do sada. 

"Za stan od 60 kvadrata u centru grada, u prvoj zoni vlasnici mogu očekivati povećanje poreza od hiljadu do hiljadu i po dinara, ali će zato vlasnici stanova recimo u trećoj, četvrtoj ili petoj zoni za porez morati da uzdvoje manje novca", kazao je Mandić.

Koliki će biti iznos za porez po novim rešenjima, prema rečima predstavnika gradskih vlasti, zavisiće od zone, kvadrature, od toga da li je reč o novoj ili staroj gradnji, da li neko u stanu ili kući živi ili ne. 

Procena vrednosti nekretnine radiće se na osnovu tržišne, umesto, kao do sada, na osnovu knjigovodstvene vrednosti (što važi samo za privredu), a za građane će to biti na osnovu realne tržišne vrednosti. 

Pravo na umanjenje od 50 odsto imaju oni koji žive u stanu koji se oporezuje, građani preko 65 godina starosti. 

Maksimalna, zakonom predviđena stopa, kada je reč o porezu na imovinu iznosi do 0,4 (za privredu) i do dva odsto za građane.
 
Grunauer: Svaki peti vlasnik ne plaća porez na imovinu
Kada bi u Srbiji svi građani plaćali porez na imovinu ne bi bilo potrebe da ta dažbina poskupi ni za jedan dinar, smatra direktor projekta Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) Aleksander Grunauer, i dodaje da prema njihovim istraživanjima porez ne plaća svaka peta ili čak četvrta kuća, jer i nije u evidenciji.

"Opštine imaju dve mogućnosti da povećaju priliv novca od poreza na imovinu a da svaki građanin pojedinačno ne mora da plati više", kaže Grunauer, a prva je da prošire obuhvat nepokretnosti u evidenciji lokalnih poreskih administracija.

U izjavi Tanjugu, Grunauer precizira da treba slati ljude na teren kako bi popisali nepokretnosti, jer su neke kuće proširene, neke su nove, a neke nikad i nisu bile prijavljene. 
"Takvih nekretnina ima između 20 i 25 odsto, i one treba da uđu u evidenciju. To bi povećalo poreske prihode opština tako da građanin koji je do sada redovno plaćao ne bi morao da plati ni dinar više", tvrdi predstavnik nemačkog GIZ-a, koji je u saradnji sa FREN-om sproveo istraživanje o poreskom obuhvatu po opštinama.

Dobar mehanizam je, predlaže on, da se vidi koliko ima brojila za struju u konkretnoj opštini. To je, prema njegovim rečima, dobar indikator da se utvrdi koliko nepokretnosti ima na teritoriji i shodno tome može da se ispuni 100 odsto potencijala za oporezivanje.

Metropole poput Beograda stoje bolje, kaže Grunauer, i dodaje da su neki drugi gradovi, kao Soko Banja ili Negotin, probali sami da poprave obuhvat, dok je GIZ nekima i pomagao da angažuju popisivače za evidenciju nekretnina. 

Drugi način da se povećaju poreski prihodi opština, navodi on, jeste bolja naplata. Dešava se, kako tvrdi, da čak i ako je objekat u evidenciji i na adresu stiže račun za uplatu poreza na imovinu, mnogi se odluče da to, ipak, ne plate. Grunauer ističe da je važno pitanje da li opština pokušava da dobije te pare prinudno, ili im je svejedno. 
"Ako im je svejedno, to nije u redu jer, s jedne strane, lošije tretiraju građane koji plaćaju porez a, s druge, očekuju da ono što im nedostaje u lokalnoj kasi republički budžet nadoknadi kroz nacionalne transfere. Drugim rečima, opštine koje ubiraju svoj porez po zakonu, treba da subvencionišu one koje to ne rade", objašnjava sagovornik Tanjuga.

Ta praksa mora da prestane da bi građani koji plaćaju porez i od kojih živi opština bili korektno tretirani, poručuje on.

Dalje podseća da opštine imaju mogućnost da definišu poresku stopu, koja kod većine iznosi 0,4 odsto, dok neke poput Čačka ostaju na 0,2 odsto. Velika promena će, prema njegovim rečima, biti u onim opštinama koje nisu prilagođavale vrednost nekretnina tržišnoj vrednosti, kao i tamo gde nije bilo naplate po zonama.
"U Valjevu je ranije na celoj teritoriji bila jedna zona, pa su oni koji imaju kuće na periferiji plaćali isti iznos kao i vlasnici nekretnina u centru. Sada je Valjevo podeljeno na više zona, pa će oni u centralnoj za porez odvajati više nego oni na periferiji", rekao je Grunauer.

Docent na Ekonomskom fakultetu Saša Ranđelović je kazao Tanjugu da prihodi od poreza na imovinu mogu da porastu povećanjem obuhvata poreskih obveznika, i to tako što bi se podaci poreznika ukrštali sa katastrom, sa snimcima terena.
"Neke opštine su uspešno evidentirale nekretnine tako što su angažovale studente da popišu nepokretnosti. To zahteva nekoliko meseci do godinu dana rada, pa se na te prihode može računati u budućnosti", navodi on. 

Prema njegovim rečima, opštine sada podižu porez na imovinu, jer su od ove godine izgubile drugi izvor prihoda - naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta. 

Prihodi od poreza na imovinu i od ove naknade, koja je takođe u suštini vrsta poreza, iznosili su, kako kaže, približno jednako, po 16 milijardi dinara. Da bi nadomestile prihode od ukinute naknade, opštine su, prema Ranđeloviću, upućene na povećanje poreza. 
"Samo uvođenje objekata u evidenciju nadoknadilo bi 30 odsto gubitka od naknade za korišćenje građevinskog zemljišta. Međutim, za to treba vremena, i jasno je da opštine moraju da usklađuju poreze", rekao je Ranđelović Tanjugu. 

Napominjući da imovina koja je evidentirana ranije nije imala realnu procenu vrednosti, on je ukazao da će se nekretnine od sada procenjivati prema realnoj tržišnoj vrednosti.

Ranđelović je takođe predočio da od ukupnog broja građana koji dobiju rešenje o porezu, njih 15 do 25 odsto ne izmiri svoje obaveze.

On je podsetio i na to da je zakonom propisana maksimalna poreska stopa za preduzeća 0,4 odsto, dok za građane ona iznosi od 0,4 do dva odsto.

Pogledaj vesti o: Subotica

Nastavak na Prva.rs...