Izvor: Magyar Szó, 07.Jan.2015, 18:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povećan broj ilegalnih prelazaka granice
Prošle godine se značajno povećao broj inostranih državljana, zapravo izbeglica, koji su svoju kaznu odslužili u okružnom zatvoru u Subotici. Pored subotičkog, u njihovim slučajevima, odluke donose i prekršajni sudovi u Senti i Kanjiži. Ove izbeglice dospevaju u zatvor isključivo zbog ilegalnog prelaska granice.
Direktor Okružnog zatvora u Subotici, Dušan Suvajac, je za „Mađar so” izjavio da broj izbeglica se povećava prvenstveno u zimskim mesecima, verovatno zbog činjenice >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << da su tokom hladnog vremena i oni manje mobilni, pa ih nadležni lakše pronalaze. Na osnovu podataka, prošle godine je zatvorsku kaznu u Subotici odležalo ukupno 1.374 osobe, dok je broj zatvorenih izbeglica 2013. godine bio 958. Tokom prošle godine, četiri osobe su dospele u pritvor zbog sumnje da su organizovali trgovinu ljudima. „Radi se o licima koja su na neki način bila organizatori prevođenja izbeglica preko granice, protiv kojih je policija podnela krivičnu prijavu i protiv kojih je doneta mera sprovođenja u zatvor. Trenutno se u našem zatvoru zbog takvog krivičnog dela zadržavaju dve osobe. Međutim ilegalni prelazak granice se smatra prekršajem, pa je zbog toga i kazna blaža; izbeglice se po skraćenom postupku osuđuju u proseku na pet dana zatvora”, kaže Suvajac.
Direktor naglašava da nije bilo situacije da su izbeglice dospele u zatvor zbog krađe, provalništva ili težeg krivičnog dela. Nije se desilo ni da su izbeglice pronađene na teritoriji grada. Tokom 2013. godine se više puta desilo da su u zatvor stizale veće grupe izbeglica jer su ih državni organi Mađarske vraćali u Srbiju u grupama od po 30 ili 40 osoba. U ovakvim slučajevima se odmah moraju započeti zakonski postupci, i odmah se mora odrediti kazna zbog ilegalnog prelaska granice. Prošle godine se situacija promenila, prema pretpostavci direktora verovatno zbog činjenice što su izbeglice prilikom vraćanja u Srbiju tražile azil. U tom slučaju imaju poseban status, protiv njih se ne može pokrenuti prekršajni postupak, a ne dospevaju ni u zatvor.
Izbeglice stižu pretežno iz Afganistana, Sirije, Pakistana i Nigerije, a cilj im je ulazak u Evropsku Uniju i dobijanje azila u državama unije. Međutim status azilanta se ne dobija lako i zbog toga ove izbeglice sami ili u grupama pokušavaju ilegalno preći granicu. U tom poslu im često pomažu meštani, većinom za velik novac. Izbeglice koje ne uspeju u nameri da pređu u Mađarsku, vraćaju se u Srbiju i stižu u zatvor. „Pošto se radi o stranim državljanima, komunikacija sa njima se uglavnom vodi na engleskom jeziku. Pored toga, mora se obratiti pažnja i na određene kulturne i verske razlike; za vreme boravka ovde, u zatvoru postoji obaveza da se poštuju te razlike i da se stvore uslovi koje izbeglice zahtevaju, bilo da se radi o ishrani ili nekoj vrsti verskog običaja. Izbeglice imaju ista prava kao i bilo koji drugi zatvorenik; između ostalog imaju prava i na lekarsku negu. Dok su u zatvoru, imamo obaveze prema njima, ali kad napuste ovaj objekat, više nije naš posao da se njima bavimo. Pokušavaju da se snalaze, ali pošto im je cilj EU, najverovatnije će ponovo pokušati ilegalni prelazak granice”, kaže direktor.
Maloletne izbeglice se, naravno, ne kažnjavaju zatvorom; o deci i o ženama se brine Centar za socijalni rad. Problem predstavlja što izbeglice skoro nikad nemaju nikakve dokumente, i zbog toga se ne može tačno odrediti koliko imaju godina. Grupe izbeglica, međutim, većinom čine odrasle muške osobe, a ne žene i deca, a glavna im je motivacija da u Evropskoj Uniji dobiju posao i zarade da mogu pomagati svoje najbliže koji su ostali u svojim državama.
Pogledaj vesti o: Subotica
