Izvor: Magyar Szó, 18.Jan.2015, 05:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pored para potrebno i znanje
Postoje zainteresovani potencijalni investitori, ali oni čekaju na odgovarajuće uslove, odnosno beneficije. U sledećih godinu ili dve će se u našem gradu graditi dva hipermarketa; „Lidl“ i austrijski „Immofinanz Group“. Član Gradskog saveta zadužen za privredu, Nebojša Daraboš, je za „Mađar so“ izjavio da je dosadašnja politika Lidla bila da u jednoj državi istovremeno otvori sve svoje prodavnice, što znači najmanje deset objekata. „U Subotici je investitor dobio građevinske >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << dozvole još u maju prošle godine, a čak je i sve dažbine platio. Čeka se da i u ostalim gradovima „Lidl“ dobije iste dozvole, odnosno građevinsko zemljište, jer koliko ja znam, u nekim gradovima još nije ni kupljeno zemljište. Ne znam da li će izgradnja hipermarketa u Subotici biti povezana i sa izgradnjom u ostalim gradovima, a ni ovdašnji predstavnici firme ne znaju tačno da li će se i u Srbiji držati dosadašnje prakse Lidla. Jedno je sigurno, to da će nekoliko meseci pre početka izgradnje morati informisati grad o poduhvatu, jer i mi imamo određene obaveze, to jest moramo izgraditi infrastrukturu na datom zemljištu“, kaže Daraboš.
Član gradskog saveta o ostalim trgovačkim investicijama kaže sledeće; na teritoriji Kasarne „Petar Drapšin“ gradi austrijska firma „Immofinanz“, i to će krenuti verovatno još ove godine. Ovu nekretninu od četiri hektara je pre nekoliko godina kupio „Strasser“, a od njih je „Immofinanz“ prošle godine preuzeo investiciju. „Immofinanz“ se obavezao da će do početka ove godine nabaviti sve građevinske dozvole. Ovaj investitor će takođe graditi tržni centar, u kome će radnje otvoriti više poznatih brendova. Gradnja će početi još ove godine, a možda će se završiti već 2015. Grad na ovoj teritoriji takođe ima iste obaveze što se tiče infrastrukturnih ulaganja.
Što se tiče firmi koje posluju u okviru Slobodne carinske zone, može se napomenuti da „Svarovski“ napreduje sa svojom investicijom po planovima; već ove godine će se preseliti u veću zgradu, a do kraja godine će primiti i nove radnike. „Calzedonia“ posluje sa 600 radnika, čiji se broj konstantno povećava, a do kraja godine će dostići i brojku od 1.000 radnika. I ostale firme imaju svoje planove. „Grad, inače, pregovara sa više potencijalnih ulagača, ali o tome ne bih rekao ništa više, pošto ishod pregovora u mnogome zavisi od same države. Ove firme s pravom očekuju određene subvencije, koje, prošle godine, SIEPA, Kancelarija za podršku inostranih investicija, nije podržala. Postoje investitori koji bi već potpisali sporazum, ali još čekaju javni poziv SIEPA-e, kako bi saznali da li će dobiti subvencije. Ja verujem da će se poziv objaviti još pre proleća“, kaže Daraboš.
Na pitanje da li postoji nada da će Subotica ponovo stati na noge, i na polju prehrambene industrije, Daraboš odgovara da u ovom regionu poljoprivreda, odnosno prehrambena industrija, imaju velike potencijale. „Ne stojimo loše. Mislim da bismo trebali više nade polagati u proizvodju povrća. Naše bi gazde trebalo uputiti da započnu sa povrtarstvom, da ne budemo samo žitnica Evrope, već i bašta puna povrća. Gazde treba da pronađu svoju računicu u prehrambenoj industriji. Naravno treba im pružiti pomoć, ali ih treba i obrazovati, da mogu da započnu sa uzgajanjem. Sekundarna prehrambena industrija je nažalost postala plen privatizacije, tu lokalna samouprava ne može ništa da uradi. Mislim da bi i male preduzetnike trebalo ohrabriti da pokušaju sa preradom povrća i voća. Njih treba da potpomognemo, da njihovi proizvodi lakše dođu do potrošača. Trebamo im pomoći kako znanjem tako i povoljnim kreditima”, naglašava Daraboš.
Na primedbu da prema zvaničnim statističkim podacima broj nezaposlenih opada, a da je opšti utisak upravo suprotan, Daraboš odgovara da ako se gledaju statistički podaci, vidi se da je prošle godine za deset posto smanjena nezaposlenost u odnosu na 2013. godinu. „Naravno, može se raspravljati da li su se brojke smanjile zbog toga što su ljudi našli zaposlenje ili se statistika popravila odlaskom ljudi iz Subotice. Nesporno je da su se mnogi odselili, pitanje je samo da li su oni naznačeni u navedenim brojkama. Činjenica je da napredak nije zadovoljavajuć. Situacija je veoma složena. Tu je, na primer, turizam kao mogućnost koju mnogi pominju kada se govori o Subotici, kao sferi gde je moguće zaposliti ljude. No, to je ipak još uvek samo mogućnost; nismo učinili ni korak na ovom planu. Godišnje u Subotici bude oko 130.000 noćenja, što se može činiti velikom brojkom, ali moramo uzeti u obzir da, na primer, na Zlatiboru jedan hotel sa 130 ležaja ima čak 70.000 noćenja. Sve to znači da su naši kapaciteti neiskorišćeni. Lokalna samouprava mora drugačije da se odnosi prema tom pitanju. Prilikom sastavljanja budžeta za ovu godinu za privredni razvoj izdvojili smo manje sredstava nego što smo želeli; jednostavno je malo para, a moramo voditi i računa o socijalnim pitanjima. Ja razmišljam drugačije; trebalo je dati više privrednom sektoru, uz čiju pomoć bi se ostvarilo više sredstava i za druge stvari. Ali ostao sam usamljen sa svojim mišljenjem”, kaže Daraboš, koji poručuje mladima da i pored svega veruju u bolje sutra. „Mi kao država nemamo drugi izbor, samo razvoj i stvaranje bolje privredne. Prvo, barem na nivou kao u okolnim zemljama, a kasnije se moramo truditi da dostignemo nivo razvijenosti privrede kao što je u Evropskoj Uniji. Država ima obavezu da stvori povoljnu klimu za investicije privatnog sektora. Promene neće doći danas za sutra, ali sve što radimo jednostavno mora da napravi rezultate. Ljude moramo podržavati ako hoće sami sebe da uposle, ali ih ne smemo prisiljavati na to ukoliko ne stvorimo povoljne uslove da ta preduzeća budu i uspešna. Ove godine smo oživeli fond za razvoj privrede u kojem na raspolaganju stoji 10 miliona dinara. Ovaj fond je davao povoljne kredite privatnicima, mnogi od njih su propali, a njihove kredite i danas otplaćuje grad. Za sopstveni biznis potrebno je i znanja i para, treba usvojiti određene menadžerske sposobnosti, a privrednici moraju znati kako doći do tržišta i kako opstati na njemu. Veoma je važno da sadašnji i budući preduzetnici znaju da su učenje i znanje neophodni za dobar biznis”, naglašava Daraboš.
