Izvor: Politika, 02.Avg.2011, 00:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pola veka muzičke mladosti
Muzičari festivala „Omladina” smatraju da bi njihova karijera bila drugačija ili čak da ne bi ni postojala da nije bilo subotičke fešte
Subotica – Da li zbog toga što je nekada život u Subotici bio bolji, raznovrsniji i lepši, tek Subotičani su nostalgični po pitanju mnogih tema iz prošlosti grada. Ovde nikada nije prežaljeno ukidanje tramvaja, nekadašnje Palićko jezero u kome su se svi bezbedno kupali ili zgrada Narodnog pozorišta koja je srušena. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Jedna od tema koje se sa nostalgijom sećaju jeste i muzički festival „Omladina” koji ove godine „zaokružuje” dva jubileja – 50 godina od osnivanja i 20 godina kako je prestao da se održava.
U svoje vreme bio je to, nema sumnje, najmasovniji omladinski festival, sa u potonjim godinama stotinama prijavljenih, desetinama onih koji su nastupali i laureatom kome je ova pobeda otvarala vrata jugoslovenske estrade. Festival „Omladina” formiran je u okviru Omladinskog kulturno-umetničkog društva „Mladost” a njegovi inicijatori su bili Josip Kovač, ličnost koja je višestruko zadužila i jugoslovensku i subotičku muzičku scenu. On je otac muzičara Kornelija i tada muzičara a potom i novinara Mihajla Kovača, a unutar OKUD-a „Mladost” formirao je veliki orkestar kojim rukovodio dugi niz godina. Kovači, i Aleksandar Jančkin, kao rukovodilac „Mladosti”, bili su pokretački par čiji su entuzijazam, organizacione sposobnosti, i želja da se mladima pruži šansa da izraze svoj muzički talenat bili dovoljni da se formira jedan od najuticajnijih festivala.
– Svi s kojima smo razgovarali u prvi plan ističu da bi njihova karijera bila drugačija, ili da je ne bi ni bilo da nisu bili na festivalu „Omladina” – priča Jugoslav Ivić, muzičar za koga su dani festivala kaže bili kao državni praznik.
Zajedno s prijateljima Tihomirom Mišićem i Brankom Kozarićem pokrenuo je muzički sajt na kojem je jedan odeljak posvećen istoriji omladinskog festivala. Uz mnogo truda došli su do podataka o prvim učesnicima, a koriste priliku da, kada u Subotici gostuje neko od muzičara, zabeleže i njegova sećanja na festival, svirku, atmosferu.
– Ne znamo gde je audio-materijal iz tih godina i zanimljivo je da smo lakše došli do podataka iz šezdesetih nego iz kasnijih godina. To dosta govori i o našem nemarnom odnosu prema našoj prošlosti – kaže Mišić i dodaje da su uspeli da pronađu mnoge među prvim učesnicima festivala koji su danas u dubokoj starosti.
Sava Duvnjak, koji je od 1984. do 1990. bio direktor festivala, smatra da je to bio i ogroman doprinos Vitomira Simurdića, koji je umeo da ovaj festival usmeri tako da bude aktuelan i živ. Iako je radio s puno volje i želje da predstavi najbolje iz tadašnjih jugoslovenskih republika, Duvnjak je i čovek koji je napravio poslednji festival „Omladina”.
– On nikada nije ukinut, jednostavno, prvo slovenački, a zatim i ostali selektori su rekli da ne mogu više da biraju grupe i učesnike, i 1991. postalo je besmisleno da pravimo jugoslovenski festival – priča Duvnjak.
U njemu su pomešana osećanja na to prošlo vreme čiji optimizam i energija mu nedostaju, ali s druge strane, svestan je da je „Omladina” istorija i da i pored nekoliko pokušaja da se festival ponovo pokrene, to je samo na nivou ideje koja ipak nema dodirnih tačaka sa današnjim muzičkim ukusom onih kojima je namenjena.
Umesto nabrajanja onih koji su počeli na „Omladini”, a tu su od Kornelija Kovača, Kemala Montena, Josipe Lisac, do „Van Goga” i KUD „Idijoti”, „Kerbera”, jednostavnije reći da nisu nastupali samo Zdravko Čolić i „Bijelo dugme”. Ali su bili u publici.
----------------------------------------------
Internet produžio život nekim pesmama
Prijatelji su se odlučili da sećanje na festival čuvaju u ovoj digitalnoj formi koja omogućava neprestano dopunjavanje i osvežavanje podataka, a Branko Kozarić primećuje i da je Internet u stvari produžio život nekim pesmama i izvođačima jer je to sada jedini način da se neka stara numera čuje.
----------------------------------------------
Postojao jer je bio spreman da se menja
Zanimljivo je da je festival koji je počeo kao lokalni, postao jugoslovenski, a kompozitori su predavali pesme za koje nisu znali koji izvođač će ih pevati. Sve je pratio veliki revijalni orkestar „Mladosti” – amateri kojima je to bilo „vatreno krštenje” na velikoj muzičkoj sceni. Festival je opstao 30 godina zbog toga što je bio spreman da se menja kako se menjao ukus mladih, od klasičnog šlagerskog tona, sedamdesetih je postao festival novih bendova, prestao je da ih prati orkestar „Mladosti”, da bi osamdesetih nastupala jugoslovenska avangarda.
Aleksandra Isakov
objavljeno: 02.08.2011
.jpg)
