Izvor: Press, 10.Feb.2014, 13:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obrazovanje prilagoditi potrebama privrede
Sa druge strane, oni koji se bave zapošljavanjem poručuju da bi poslodavci trebalo da ublaže zahteve po pitanju iskustava i znanja stranih jezika, pošto obrazovanih ima.
Međutim, u nevladinom sektoru i to obrazovanje dovode u pitanje, pošto smatraju da je sistem obrazovanja zastareo i da ga treba menjati, odnosno prilagoditi potrebama privrede, dok oni koji već imaju diplomu treba više da rade na sebi kako bi podigli sopstvenu konkurentnost u moru onih koji konkurišu za >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << posao.
Na nedavnim sastancima gradonačelnika Subotice Jenea Maglaija sa stranim i domaćim investitorima, kao jedan od problema potenciran je nedostatak adekvatnih kadrova, odnosno mali procenat odgovarajuće radne snage među 12.000 nezaposlenih u Subotici.
Kako je rečeno, nedostaju inženjeri svih struka, zatim ljudi sa diplomama iz prehrambene industrije, kao i određena trogodišnja ili četvorogodišnja zanimanja u mašinskoj i elektrostruci.
Član Gradskog veća zadužen za privredu Milan Vučković, izjavio je ovim povodom da preduzeće “Mini Pani”, grinfild investicija iz Mađarske poznata po ranijem brendu “Forneti”, nije uspela da zaposli nijednog od potebnih 17 inženjera prehrambene struke, dok se preduzeće “Al pak” požalilo da bi u ovom momentu zaposlilo 20 mašinskih inženjera, kojih nema na tržištu rada u Subotici.
“Ako bi mi sa svom infrastrukturom koju nudimo i stranim i našim ulagačima da otvaraju nove pogone i zapošljavaju ljude došli do toga da se sve to uradi, a da na kraju nemamo ljude koji će tu da rade – onda nismo ništa uradili” – rekao je Vučković.
S obzirom da su strani investitori u Subotici do sada ostvarili i premašili zacrtane planove, odnosno da imaju nameru da se dalje šire, Vučković je zaključio da se sistem obrazovanja mora prilagoditi potrebama privrede, odnosno da se obrazuju kadrovi koji odmah nakon završenog školovanja mogu pronaći posao.
Sa druge strane, u subotičkoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje, u konkretnom slučaju prehrambenih inženjera, rečeno je Tanjugu da pet ovakvih inženjera traži zaspolenje.
Međutim, poslodavci više nisu dužni da angažuju ovu službu prilikom posredovanja u zapošljavanju, već poslove nude i putem oglasa.
Prema rečima Verice Kaloserović iz subotičke filijale NSZ, tačno je da na evidenciji nema diplomiranih mašinskih i elektroinženjera, ali ih ima sa završenom višom školom.
Pored toga, prema njenim rečima, problem prilikom pronalaženja adekvatnog kadra predstavljaju i zahtevi poslodavaca, koji osim obrazovanja traže i dobro poznavanje engleskog ili nemačkog jezika, što mladi često imaju na nižem nivou od traženog, odnosno radnog iskustva, koje često nemaju.
“Možda bi poslodavci trebalo da kroz naše programe obuke za poznatog poslodavca prilagode to lice, koje ima tehnička znanja, ali mu je potrebno ipak neko konkretno znanje na određenom radnom mestu, da daju šansu takvom mladom čoveku, jer je jako teško bilo gde u svetu dobiti odmah spremnog i mladog radnika. I poslodavci treba da budu svesni te činjenice”, rekla je Kaloserović Tanjugu.
Međutim, iskustva Otvorenog univerziteta, jednog od lidera u neformalnom obrazovanju u Srbiji, stečena tokom realizacije projekta “Mečdu”, kroz okrugle stolove širom zemlje, pokazuju da je i Subotica i cela Srbija u problemu nedostatka adekvatnih kadrova.
Kako je Tanjugu izjavio programski direktor ove ustanove Pavle Budinčević, brojni poslodavci raspisuju konkurse na koje se prijavljuje veliki broj ljudi, a koji često ne ispunjavaju ni bazične kriterijume.
Prema njegovim rečima, projekat je pokazao da posla u Srbiji ima, a da često ne postoji adekvatna radna snaga za ponuđena radna mesta, da poslodavci “kukaju”, tako da je jedan od zaključaka da obrazovanje treba prilagoditi potrebama privrede, jer se u ovom momentu obrazuje mnogo učenika i studenata za čije profile na tržištu nema posla.
“Obrazovni sistem proizvodi ljude sa srednjoškolskim zvanjima koja su potpuno nepotrebna na tržištu radne snage. Za brojne od tih profila danas više ne postoje radna mesta. A postoje radna mesta za kojima postoji potražnja, ali ni jedna obrazovna institucija ne sprema dovoljno tih kadrova” – rekao je Budinčević.
Osim neadekvatnog sistema obrazovanja, prema njegovim rečima, problem predstavljaju još dve činjenice – pojedina znanja koja se usvajaju su zastarela i neupotrebljiva, a ljudi u Srbiji malo “rade na sebi”.
Naime, dok u Skandinaviji učešće građana u projektima doživotnog učenja iznosi oko 30 odsto, u Srbiji iznosi svega oko 3 odsto.
Navedeni problemi i predlozi rešenja sredinom marta biće prezentovani na republičkom nivou svim donosiocima odluka, kako bi se ovaj problem sistemski počeo rešavati.
Ali, dodaje Budinčević, prvo treba da se desi “promena u glavama naših ljudi”.
.jpg)
