Izvor: Radio 021, 10.Jun.2018, 08:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi Sad zaboravio na Dan secesije
Ovih dana sve vrvi od zbivanja u Subotici i Beogradu; obeležavaju 10. jun, Dan secesije, umetničkog pravca na samom prelazu iz devetnaestog u dvadeseti vek koji je ostavio velikog traga u arhitekturi i životu.
Na severu Bačke se održava međunardni skup, u prestonici se promovišu knjige secesijske tematike. Tu su i predavanja, izložbe, građani šetaju trasom što povezuje reprezentativnija zdanja sagrađena u ovom stilu.
Novi Sad, pak, nije našao potrebnim da >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << se priključi evropskom pokretu memorije. Nema niti jednog podsećanja na stil koji je uticao na lokalni urbanistički razvoj, još više na svakodnevni život u gradu. A Dani secesije su sve istaknutiji evropski događaj, posebno izraženi na prostorima bivše Austrougarske.
Svakako da u našem gradu secesija nije ostavila odjek koliko u Subotici, Segedinu ili Beču, ali još uvek se lečimo u bolnici i Jodnoj banji izgrađenim po ovom obrascu početkom prošlog stoleća. Ovog, narodnim motivima protkanog stila ima gotovo na svakom čošku grada iz prve čevrtine dvadesetog veka.
Novu modu prihvatili su i projektanti iz periferne ugarske varoši, ali i majstori iz Pešte i Beča koji su u potrazi za poslom putovali Monarhijom. Lipot Baumhorn je čitav jevrejski kompleks, sinagogu, opštinu i školu, projektovao u ovom stilu. Arhitekta poznat kao najveći projektant sinagoga je u ovom stilu osmislio i nekoliko do danas repernih zdanja, Vojvođanske banke i Menartove palate.
Sećanje na secesiju bi svakako reafirmisalo pomalo skrajnutog arhitektu i preduzimača Bela Peklo. Vila Štajnic u Sarajevskoj ulici, tada gradskoj periferiji, bila bi uočena i u Beču, a obnovu i prepravku zgrade na centralnom trgu poznate kao "Gvozdeni čovek" uradio je takođe u ovom stilu. Tu je i remek delo Mađarske gimnazije u Futoškoj ulici, danas elektrotehničke škole.
Poznati lokalni projektant Daka Popović je, u prvo vreme, išao za novim trendom, te na Trifkovićevom trgu ostavio zgradu poznatu kao "Apoteka". Secesija je bila prisutna i u primenjenoj umetnosti, novosadski umetnici Savka Subotić, Antal Štrajtman i Dragutin Inkiostri su secesijskim oblikovanjem mnoge predmete i alatke učinili pogodnijim za upotrebu.
Proteklih decenija secesiju u našem gradu su intenzivno pročavali istoričari umetnosti Donka Stančić i Vladimir Mitrović, dok je Ljilja Lazić pre desetak godina u Muzeju grada postavila zapaženu izložbu. Očekivalo se da se grad, koji se promoviše kao buduća kulturna prestonica Evrope, priključi obeležavanju.
Autor: Živan Lazić
Pogledaj vesti o: Subotica
