Izvor: Politika, 14.Mar.2013, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Njiva po bračnom statusu
Odredba pravilnika koja je trebalo da pogodi mešetare ugrozila ekonomsku samostalnost žena koje se bave poljoprivredom
Subotica – Josip Gabrić sa Hrvatskog majura, skupine salaša pored Subotice, sedamdesetih godina prošlog veka iselio je ženu iz domaćinstva. Njegova supruga Gabriška i stariji sin Martin samo su fiktivno prijavljeni na adresu u gradu, kako bi Josip, koji je već posedovao maksimum od >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 10 hektara, mogao da dokupi hektar-dva susedne parcele. Zemlja prepisana na ženu i sina je i danas u posedu porodice Gabrić.
Marija Jene sa Čikerije ima 42 godine i nakon 25 godina braka ne razmišlja o razvodu, niti da se fiktivno iseli iz kuće. Suprug i ona imaju svako svoje gazdinstvo. Novim pravilnikom o upisu u poljoprivredni registar Ministarstva poljoprivrede, to pravo im je osporeno tačkom 4: bračni drugovi mogu da budu upisani samo u jedno porodično poljoprivredno gazdinstvo. Tom rečenicom je trebalo da bude suzbijeno mešetarenje sa prepisivanjem parcela do 100 hektara na članove porodice kako bi se dobila subvencija, ali su njene nedužne žrtve porodice u kojima sada žene gube svoju ekonomsku samostalnost.
– Ovo smatram ličnom uvredom. Od svoje 15. godine, i pre nego što sam se udala, bavim se poljoprivredom, otac mi je kupio prvu zemlju, posle sam nasledila i imam ukupno 51 hektar. I moj suprug je od 18. godine imao svoju zemlju, on sada ima 90 hektara, dakle mi nismo gazdinstva registrovali da bismo dobili subvencije koje pripadaju onima ispod 100 hektara, mi smo ceo život u ratarstvu – uzbuđeno priča Marija Jenei.
Sada traži izlaz iz situacije u kojoj su mu pravilnikom ugrožena prava. – Ni jednog preduzetnika nisu pitali da li je u braku i da li onda ima pravo i bračni drug da se bavi preduzetništvom. Mi smo sve ovo uradili po zakonu, onako kako nam je sugerisano iz Ministarstva, i nikada nas niko nije pitao da li smo u braku. Sada, neko od nas treba da se odrekne zemlje i prepiše na drugog – nastavlja Jenei. U praksi, gazdinstva se po pravilu odriče žena.
Međutim, situacija nije tako jednostavna: Marija i njen suprug su uzeli kredite za razvoj, te sada ne znaju šta će biti sa otplatom tih obaveza. Marija podseća da od 2008. godine, upravo po nalogu iz Ministarstva, ona i suprug imaju posebnu šifru za zdravstveno osiguranje i penzioni fond. – Dobro sam se osećala kada sam 2005. registrovala gazdinstvo, imala svoj prihod o kojem mogu da odlučujem. Mogu da trošim i raspoređujem novac, nisam više sluga, ta zemlja i njen prihod to sam ja. Dobili smo formular po kojem treba da potpišemo izjavu da se dobrovoljno odričemo gazdinstva, ali to nije dobrovoljno, ovo je prinuda. Rekla sam da ću se odreći subvencije, samo neka mi ostave moje gazdinstvo – ali kažu da to ne može, priča Jenei.
Anica Marcikić, iz Edukativnog centra za ruralni centar, gotovo svakog dana se sreće sa pitanjima poljoprivrednika, a pre svega žena. Ukazuje i na nedoslednost Ministarstva po kojem su prošle godine projekti žena dobijali 10 bodova više, a pri tom se donosi ovakva odredba u Pravilniku koja će pogoditi pre svega žene na selu. Prema podacima kojima raspolaže Uprava za trezor, na nivou Severnobačkog okruga, u 2011. godini, od 22.279 gazdinstava 5.340 su vodile žene, odnosno 24 odsto, kao i na nivou Republike.
Aleksandra Isakov
objavljeno: 14.03.2013.
