Izvor: Politika, 17.Jul.2013, 23:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ne zanima nas Holivud

Kada putujem na druge festivale ljudi mi u želji da pošalju svoje filmove prilaze, jer su čuli za Palić

Subotica – Nikolaj Nikitin spada u najzauzetije učesnike Festivala evropskog filma na Paliću kao selektor glavnog takmičarskog programa prati sve što se dešava sa filmovima koje je odabrao, ne propušta konferencije za medije njihovih učesnika, a ne zaostaje ni na festivalskim žurkama. Tvrdi da ovde na Paliću ne može da se umori.

Na festival >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je došao 2005. godine kao selektor novog austrijskog filma i koselektor takmičarskog programa, da bi narednih godina preuzeo izbor filmova koji će se takmičiti za nagrade. Tako je u velikoj meri oblikovao izgled sadašnjeg glavnog festivalskog programa. U međuvrmenu je postao i delegat Berlinskog festivala za istočnu Evropu.

– Za mene je velika čast da radim na Paliću tako dugo i budem deo tima, jer kao što kažu u fudbalu, nisam ništa bez tima, koji je razvio festival tako da je postao ne samo najpoznatiji u Srbiji i na prostoru bivše Jugoslavije već i šire. Naša reputacija je tako dobra da kada putujem na druge festivale ljudi mi u želji da pošalju svoje filmove prilaze, jer su čuli za Palić. Već sada imam producente koji nude filmove za sledeću godinu i to je uspeh naših lokalnih partnera ali i ovdašnje publike. Činjenica da je sinoć na projekciji „Krugova”, meni veoma dragog i značajnog filma, bio prisutan Srdan Golubovića, ili kada na otvaranje dođu Nikita Mihalkov, legenda koja hoda, ili lokalni heroj Emir Kusturica, omogućava mi umetničku slobodu da dovedem posebne filmove koji bi inače možda bili zapostavljeni. Vrlo sam srećan što sada imamo i podršku lokalne publike da predstavimo neke od bisera koji se viđaju na međunarodnim festivalima, kaže Nikitin.

Da li ste imali nedoumica povodom ideje da se festival bavi samo evropskim filmom?

Takva odluka je već bila doneta kada sam se ja pridružio, snažno sam je podržao jer, kada govorimo o evropskoj kinematografiji, onda govorimo o filmovima iz komšiluka, govorimo o svojim susedima i, na kraju, o zajedničkoj ideji, jer nam je bliže da vidimo, primera radi, poljski ili ruski film, nego azijski ili američki. Mi smo otvoreno rekli da nas ne interesuje Holivud. Naravno, postoje veliki nezavisni američki filmovi ali oni imaju dovoljno prostora da se prikazuju. Lično volim nezavisni američki, korejski ili kineski film, ali u ovaj festivalski okvir od 14 filmova u šest dana bilo bi vrlo teško da uključimo čitav svet. Onda bih izgubio onu tanku crvenu liniju koju nastojim stalno da imam na umu pri odabiru evropskih filmova.

Kako birate filmove za Palićki festival, šta je za vas presudno?

Prvo mislim o publici i o tome da li je to film u kojem ona može da uživa, da ga voli, da otkrije nešto novo, zatim tu je, naravno, kvalitet filma, novi interesantan scenario, jaka glumačka ostvarenja, vrednost čitave produkcije…

Evropa nije jedinstven entitet, ona je i bogata Finska i, primera radi, Kazahstan. Šta vidite da je zajedničko evropskoj kinematografiji?

Evropa je, svakako, veoma raznolika. Balkan i Baltik, na primer, vrlo su različiti, ali mi imamo zajedničku istoriju. Mi Evropljani smo zajedno prošli kroz Prvi i Drugi svetski rat u 20. veku. Za moj drugi posao delegata Berlinskog festivala za istočnu Evropu i centralnu Aziju važno je da uvek taj evropski prostor vidim kao mesto zajedničke istorije. To ujedinjuje generacije filmskih stvaralaca. Svi oni koji sada imaju 35 do 40 godina i dolaze iz postsocijalističkih zamalja znaju o čemu pričaju. Vrlo je zanimljivo posmatrati kako iz različitih zemalja dolaze reditelji sa veoma sličnim filmskim idejama i pričama. Norveški i belgijski reditelji nakon svega razmišljaju o istim pitanjima koja se pojavljuju u evropskoj zajednici.

Evropska unija kritikovana je zbog globalizacije. Da li to ima svoj odraz i u evropskom filmu?

I da i ne. Hrvatska je od 1. jula član EU, u njenoj filmskoj zajednici postoji velika nada da će lakše doći do više novca, jer jednom kad ste postali punopravni član Evropske unije imate pristup više fondova. Uostalom, ni u Srbiji niko od mladih, pa ni od dokazanih reditelja srednje generacije, poput Kusturice, Golubovića ili Arsenijevića, ne može da snimi film bez podrške Nemačke, Francuske ili neke druge zemlje. Dakle, kada ste jednom u tom sistemu, lakše je finansirati film. To je dobra strana. Ali, opasnost je da kada imate toliko partnera iz toliko zemalja, reditelji, producenti, scenaristi nastoje da naprave film koji će moći da vole svi ljudi izvan. Ali, moj savet je da treba biti iskren u snimanju jer u osnovi svi žele da vide film iz neke sredine, iz neke zemlje, nije bitno koje, ali je bitno da osetiš nešto o njoj. Volim taj stari izraz da je film prozor u svet neke zemlje, zato sam vrlo srećan da prvi put ove godine na Palićkom festivalu imamo kazahstanski film. To je najdalje dokle Evropa može da ode, a mi o Kazahstanu znamo tako malo i svi koji su ga videli su dirnuti. Drugi koji je promovisao Kazahstan je Borat, ali ne nužno na način na koji to oni žele.

Ove godine kao da ste u glavni program uvrstili više filmova mladih reditelja?

Nastojim da dovedem mlade reditelje, one čije smo prve filmove možda videli. Imali smo nekoliko takvih slučajnih, oni tek ulaze u svet i često imaju puno toga da kažu o filmu i umetnosti, imaju veću želju da se izraze drukčije od onoga kako se radi već decenijama.

-------------------------------------------------------------------

„Krugovi“ pobedili u Jerevanu

Film „Krugovi“ reditelja Srdana Golubovića osvojio još jednu nagradu. Na 10. Filmskom festivalu u Jerevanu (Jermenija), od 7. do 14. jula, film je osvojio „Zlatnu kajsiju” za najbolji film, saopštio je Tak vižn. K. R.

Aleksandra Isakov

objavljeno: 18.07.2013.
Pogledaj vesti o: Subotica

Nastavak na Politika...