Izvor: Večernje novosti, 01.Apr.2017, 19:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Na noktima lak, na rukama malter

Mirjana Prćić (17) iz Ljutova jedina je devojčica koja se u Subotici školuje za molera. U razredu sa osam dečaka uči da kreči, postavi pregradne zidove, gletuje... DAN Mirjane Prćić, sedamnaestogodišnje devojke iz Ljutova, jedine devojčice koja uči za izvođača instalaterskih i završnih građevinskih radova u subotičkoj Politehničkoj školi, počinje čim svane. Roditeljima, koji se već deceniju bave poljoprivredom, pomogne šta treba i već u pola sedam seda >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << na autobus za Suboticu. Za pola sata je na svom radnom mestu, u jednom magacinu, gde je trenutno angažovana da završavi molerske radove, a u dva po podne odlazi na nastavu u Politehničku školu. Kući se vraća oko osam uveče... Umorna, ali uvek nasmejana i puna duha i volje da uči i radi. A kad dođe nedelja, kad većina njenih vršnjaka mamurno ustaje oko podneva, ova vredna devojčica je već u šest ujutru na Kvantaškoj pijaci i sa roditeljima prodaje povrće koje uzgajaju. - Nije mi teško, moram da budem vredna. Uz tatu zidara još kao mala sam počela da radim, da mu pomažem koliko god mogu i navikla sam na takve poslove - priča Mira sa osmehom koji pleni. - Imam dva brata, ali nikada nismo delili poslove na muške i ženske, svi smo pomagali kad treba. Mira ide u razred sa osam dečaka, sa kojima uči da bude moler, keramičar, da postavi instalacije za vodovod i kanalizaciju, napravi kompletno kupatilo, ugradi gipsane plafonske ploče, odnosno pregradne zidove i spuštene plafone. Zahvaljujući njoj je odeljenje i opstalo, jer kad su je videli u svom razredu, dečaci su odustali od namere da se prebace na neki drugi smer. Sigurna u sebe i okretna, po rečima profesora Slavka Duvnjaka, bolje i preciznije od svojih drugara seče keramičke pločice i pedantnije i lepše moleriše. A i vrednija je, više se prihvata posla i sluša savete profesora. - Pokažem ja njima kako treba, ali oni me ne slušaju, teraju svoje - dodaje vredna devojčica. Uvek nasmejana, sa diskrentom šminkom, vešto se penje na skele, podiže mašinu za sečenje ploča, meša malter, gletuje...Mirjana sa kolegom - Sve drugarice su me kritikovale što upisujem ovaj muški zanat, ali ja im samo kažem moja volja, moj posao - odlučna je Mira. - Kada završim sa poslom, ja se isto kao one doteram, našminkam i nalakiram nokte i razlika između nas se ne primećuje. Radim ono što volim i zato sam zadovoljna. Od svih poslova najviše voli moleraj, u šta smo se i uverili kada smo je posetili na radnom mestu. Jedan privatni preduzetnik angažovao ju je na uređenju ugostiteljskog objekta. Veštinom iskusnog majstora meša boju, a lakoćom umetnice farba i kreči šta je potrebno. - Uživam u bojama i nema većeg zadovoljstva kada završim. Rad kod privatnika se mnogo razlikuje od onog u školi, nema mesta za greške. Moram da pazim i uradim što bolje i zato mi je ovo dragoceno iskustvo - objašnjava ne podižući glavu od mašine za mešanje boje. - Volela bih da se zaposlim i u budućnosti da se bavim ovom poslom, da otvorim svoju firmu. Kod kuće me podržavaju, šta će, moraju. DRAGULj MEĐU ĐACIMA PO rečima profesora, Mirjana je primer vredne devojčice, kakav se danas teško može sresti. - Njena odlučnost i volja su nešto što nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Malo je devojaka među zanatlijama, a ona ne samo što je precizna i uvek zainteresovana da radi i kroz rad nauči, nego i dobro organizuje posao, uvek hoće da pomogne i uskoči gde treba - ističe profesor Slavko Duvnjak.
Pogledaj vesti o: Subotica

Nastavak na Večernje novosti...