Izvor: Politika, 05.Jan.2015, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzej štamparskih mašina
Umesto da ih rashoduju, u subotičkoj „Rotografici” očistili i izložili nekadašnje prese, olovna slova, linotipe...
Subotica – U poslednjih 40 godina u štamparstvu je nestalo niz zanimanja i struka: nema više slovoslagača, tipografa, litoretušera, cinkografa... Sve teže bi bilo pronaći i one koji znaju kakvo znanje zahtevaju ova zanimanja. Međutim, ako su nestala zanimanja nisu i mašine na kojima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su oni radili. Dugo godina u štamparskom preduzeću „Rotografika” stare mašine na kojima više ne rade „gurkali” su po nusprostorijama i ćoškovima hala dok nije odlučeno – umesto što ih sakrivaju izložiće ih.
– Trebao nam je prostor za nove mašine i onda smo rešili da ih sve očistimo, ofarbamo i napravimo muzej. Da bi bile poređane kako je nekada tekao štamparski proces i postavljene na pravi način, morali smo da pozovemo našeg penzionera, bivšeg rukovodioca Antuna Bašića da nam pomogne, jer mlađe generacije nisu znale kako su ove mašine korišćene – kaže nam Tanja Vukadinović, tehnički direktor „Rotografike”.
Antun Bašić je rado prihvatio da popodneva provodi u fabrici i tako je u predvorju firme nastao naš prvi muzej štamparskih mašina. U ovom slučaju sklopilo se nekoliko dobrih činjenica: grabeći ka modernizaciji štamparije njene stare mašine ipak nisu bačene, a nakon privatizacije 2005. godine hrvatski „Radin”, kao novi vlasnik „Rotografike”, u njima nije video staro gvožđe već industrijsku istoriju dugu više od veka. Temelji današnje štamparije udareni su kada je 13. novembra 1920. godine za 960.000 austrougarskih kruna Direkcija državnih železnica otkupila štampariju izvesnog Sabadoša.
Objašnjavajući eksponate, Antun Bašić prvo pokazuje mašinu „hajdelberg”, koja je u preduzeće stigla 1926. godine i može se pretpostaviti da je ona slova na papir otiskivala još kod Sabadoša u štampariji.
– Da je i danas uključimo u struju, ona bi i dalje radila – kaže nam s ponosom Bašić.
Naš sagovornik navodi da je ostao isti redosled procesa štampanja, jer i pored svih tehnoloških promena, i nekada i danas prvo se radi priprema, pa onda idu štampanje i obrada, odnosno knjigoveznica ili povezivanje.
Dugi niz godina štampariji, koja je menjala ime od Železničke štamparije, preko „Birografike” do današnje „Rotografike”, delatnost je bila – štampanje voznih karata. U ovom muzeju štamparskih mašina još uvek ima starih voznih karata od tamnosmeđeg kartona sa navedenom rutom i cenom. Posebnu pažnju privlače table na kojima su ručni slovoslagači ređali tekst.
– Dobar slovoslagač znao je napamet raspored olovnih slova u sanduku – kaže Bašić, među retkima koji danas znaju da poređaju sva slova u njihove posebne odeljke. – U sanduku je i sada dovoljno slova za slaganje teksta.
Iznad slovoslagačkog stola starim drvenim slovima ispisano je ime firme, a velika drvena slova bila su u upotrebi još pre tridesetak godina. U uglu je i stara štamparska presa... Čini se da livenom gvožđu od koje je napravljena vreme nije naudilo.
U štampariji ima još mašina koje bi mogle da budu izložene – iz pedesetih, šezdesetih ili sedamdesetih godina, „ofset” mašina iz tog perioda, ali bi za to trebalo proširiti prostor. Do sada su ovaj fabrički muzej posetili učenici subotičke srednje Politehničke škole, Više politehničke škole iz Beograda i studenti Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada.
Aleksandra Isakov
objavljeno: 06.01.2015.
