Izvor: B92, 21.Jul.2010, 11:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Monografija o Aleksandru Lifki
Na okruglom stolu o Aleksandru Lifki (1880-1952), koji je 20. jula održan u pratećem programu Festivala evropskog filma na Paliću, odlučeno je da se za narednu godinu pripremi monografija o tom pioniru kinematografije na ovim prostorima.
U 2011. biće obeleženo 100 godina od prvog stalnog bioskopa koji je on otvorio u Subotici. Lifkino ime već nosi počasna nagrada festivala na Paliću.
Istoričar filma, upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke Aleksandar Erdeljanović >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << istakao je da će monografija biti zbornik naučno zasnovanih radova.
"Želimo da priču o Lifki očistimo od mitologije i damo ozbiljan doprinos istoriji filma u Vojvodini i srednjoj Evropi", rekao je on, dodajući da će problem što su mnogi dokumenti nestali u ratovima.
Erdeljanović je najavio da će u projekat biti uključene kolege iz regiona, s obzirom na to da je do sada vrlo malo istraživano o Lifki i njegovoj braći u arhivima Beča, Bukurešta i drugih centara.
Porodica Lifka potiče iz Češke. Braća Aleksandar, Karlo-Dragutin i Rudolf osnovali su 1901. godine putujući bioskop u Trstu. Putovali su po Balkanu i organizovali projekcije, a njihov bioskop bio je jedan od najopremljenijih u to vreme na ovim prostorima.
Kada su se braća razišla, Aleksandar je osnovao svoj putujući bioskop i zatim, kada se nastanio u Subotici, stalni bioskop 1911. godine pod imenom "Lifkin bioskop".
Pateovom kamerom snimao je kratke reportaže, izmedju ostalog i o Subotici, o čemu postoje svedočanstva. Popularne su bile reportaže "Lifka novosti". Od samih filmova, medjutim, posle požara u depou, sačuvana su samo četiri kratka fragmenta koja se danas nalaze u Arhivu Jugoslovenske kinoteke.
Za vreme Prvog svetskog rata bio je filmski izveštač, a posle rata zastupnik nemačke firme AEG u Subotici. Lifka je 1922. napustio film i posvetio se trgovini. Posle Drugog svetskog rata uzeo je jugoslovensko državljanstvo.
Pogledaj vesti o: Subotica
