Izvor: Blic, 11.Dec.2011, 03:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Min Tanaka: To nisam ja igrao
Pre neki dan video sam prvi put legendarnog japanskog igrača Mina Tanaku. Bilo je to na Međunarodnom i regionalnom festivalu savremenog pozorišta u Subotici, po ideji Andraša Urbana, duše i tela toga što se na severu Bačke zove Desiré Central Station.
Izborani 60-godišnjak Min Tanaka igrao je pun sat. Svojim dugim prstima nije ponovio nijedan pokret. Ispostaviće se da uopšte nisu dugi, već on igra kao da su dugi. S njim ništa nije kao što izgleda. Rekao bi čovek >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da je u pitanju butu, a on tvrdi da je to ples koji je počeo od butu, a razvio se u nešto drugo.
Samo mu je ostala potreba za tamom, a butu navodno znači tama. Pokreti su drugačiji ako sam to jasno uočio.
Ono što mi je tokom njegove jednosatne igre postalo jasno kao nikada do tada jeste da je u Japanu od buta, a zatim u svim varijantama te misaone igre, sadržano svekoliko ljudsko iskustvo. Što je japanski igrač stariji, to je njegova igra značajnija. A u evropskom belom baletu vrhunska je težnja prikazati trijumf mladosti, svežine, nevinosti, stvoriti neku vrstu iluzije besmrtnosti.
Min Tanaka je, uz improvizovanu elektronsku muziku našeg domaćeg Lajka Feliksa, svakog trenutka, čak dela sekunda, igrom sintetisao svoje životno iskustvo. Bila je to telesna ispovest, telesno razmišljanje, telesna filozofija. Sve telesni aforizam do telesnog aforizma. Čini mi se da bih s malo truda mogao prevesti te aforizme tela na aforizme reči. Tanakina istočnjačka iracionalnost mogla bi se prevesti na tanane refleksije namerno nedorečenih. Aluzivnost haiku stiha bila bi njegov moguć adekvat.
Posle predstave najpre sam u sali Pozorišta „Kostolanji Deže" prišao njegovoj partnerki Šiho Išihari, koja ga je tokom predstave sve vreme snimala. Nije ga jedino snimala kada je tokom predstave nešto u dva tri sloga uzviknuo. Tada se skoro glasno nasmejala. A smeh je po Bergsonu izraz nekog iznenađenja. Znači da to inače ne radi.
Pitao sam da li je to bilo nešto smisaono. „Ne, nije, ali ja sam razumela šta je hteo da kaže." Inače, ona je njegova partnerka već dvadeset pet godina (mada izgleda da je jedva od toga starija) i tek su dva dana pre toga prvi put zajedno zaigrali, i to tu, u Subotici. Neko mi reče da je Taka zaljubljen u našu maglovitu Panoniju i da tu rado dolazi. A uglavnom ne prihvata više učešća na velikim svetskim festivalima.
Tada sam prišao Min Tanaki, još znojavom od igre, i upitao ga da li solo, koji je pred nama do maločas igrao, ima elemenata improvizacije,a on je odsečno odgovorio: „Sve je bilo improvizacija". Zatim ga je neki radoznalac kao ja nešto upitao što nisam razaznao. Ogovorio je: „To nisam igrao ja...".
Valjda je to trebalo da znači da nije u pitanju samo njegovo lično iskustvo već iskustvo ljudskog roda, juče, danas, sutra. Ili da je u njemu tokom igre prebivao neki dobri ili zli duh. Ko zna!
Pogledaj vesti o: Subotica
