Izvor: Politika, 01.Okt.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kvadrat njive za kilogram paradajza
Zašto je najplodnija zemlja ujedno i najjeftinija? U Subotici i okolini ratari dobijaju 64 dinara, a u Vranju i do 750 dinara za kvadratni metar zemlje preko koje će preći Koridor 10
Subotica – Vojvođanske njive mogle bi da hrane pola Evrope, uobičajen je opis kada se želi pokazati kako je zemlja na severu Srbije plodna, kvalitetna i izdašna. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Pa ipak, kvadratni metar ove zemlje upravo se prodaje po ceni nešto nižoj od kilograma paradajza, odnosno između 64 i 69 dinara. Po tom cenovniku ratarima u okolini Subotice biće oduzeto na stotine hektara oranica. Prema iskustvu iz dosadašnjeg toka eksproprijacije za Koridor 10, od tri poljoprivrednika dvojica su se saglasila sa ovom cenom, a da će tek svaki treći na sudu da potraži višu cenu za svoju zemlju.
Država najmanje plaća ratarima na severu Srbije, a kako se ide ka jugu i cena postaje viša. Prema saznanjima Tanjuga cene po kojima se otkupljuje zemlja za izgradnju glavne saobraćajne aorte kroz Srbiju – Koridora 10 su u rasponu od 64 do 750 dinara. U Bačkoj otkupna cena zemljišta je od 63 do 65 dinara, u Beloj Palanci je od 220 do 550 dinara, u Pirotu od 200 do 480, a najskuplja je zemlja u okolini Vranja i tamo metar kvadratni staje od 650 do 750 dinara.
Na obilaznici oko Dimitrovgrada, u okviru gradnje Koridora 10, pojedini vlasnici blokirali su gradilište nezadovoljni ponuđenom nadoknadom. U saopštenju „Koridora 10” tvrdi se da je sproveden i u celosti okončan postupak eksproprijacije na 8,7 kilometara puta, da je u sklopu toga doneto 275 rešenja o eksproprijaciji po ceni od 280 do 360 dinara po kvadratnom metru, ali da 15 vlasnika nije bilo zadovoljno ovom cenom. Oni su blokirali put, a kako su upozorili iz JP „Koridor 10”, zastoj bi mogao da košta Srbiju preko 20.000 evra dnevno.
Cenu zemljišta u opštinama u Srbiji određuju nadležne poreske uprave, i to čine na osnovu određenih parametara, gde odlučujuću ulogu ima kretanje cena na tržištu, odnosno po kojoj ceni se prodaje i kupuje zemlja u određenom ataru. Zbog čega je zemlja za gradnju najveće saobraćajne aorte najjeftinija i tamo gde je najplodnija, preciznog odgovora nema, osim da se možda ovde na severu u plodnoj zemlji ne oskudeva. Ipak, nije jasno da li je zaista za pojedinca gubitak od zemlje preko koje će biti navučen asfalt 10 puta veći u Vranju nego u Subotici, pa se zato njima i isplaćuje toliko puta viša cena.
U Poreskoj upravi u Subotici „Politiku“ su uputili na republičku poresku upravu, kao jedinu nadležnu za davanje informacija. Međutim, stručnjaci za ovu oblast u Subotici kažu da cena nije nerealna, ukoliko se ona plaća za zemlju nižeg kvaliteta. Danijel Mačković, sudski veštak već duže od 20 godina, u izjavi za „Politiku“ kaže da je cena kvadratnog metra oranice ovde između 0,3 i jednog evra.
– Međutim, ukoliko je plac koji se prodaje pored puta, ima određenu infrastrukturu i kvalitet zemljišta, njegova cena može biti čak i znatno viša. Upravo radim na jednom slučaju gde smatram da vlasniku treba nadoknaditi cenu od bar pet evra po kvadratnom metru. Da je reč o dobroj lokaciji i dobroj zemlji govori i podatak da se parcele tik uz one koje treba da budu eksproprisane prodaju po ceni od tri do 15 evra za metar kvadratni. Inače, nije tačno da je ovde zemlja jeftina jer nema zainteresovanih. Nedavno se pojavio investitor iz inostranstva koji je platio čak rekordnih 14,04 evra po metru kvadratnom. I takva kupovina je odobrena u našoj poreskoj upravi i na taj iznos je plaćen porez na promet. Naprotiv, mi beležimo tendenciju rasta cene zemljišta zbog toga što i državne subvencije, koje iznose od 14.000 do 16.000 dinara po hektaru, čine da zemlja postaje atraktivna ulagačima – tvrdi za „Politiku“ Mačković.
U gradskoj imovinsko-pravnoj službi kažu da je njihov zadatak da donesu rešenja o eksproprijaciji između JP „Koridor 10”, koje im i dostavlja predmete, i lica od kojih se zemlja otkupljuje. Otkupnu cenu utvrđuje Poreska uprava. Predmeti se obrađuju tempom koji im dostavlja JP „Koridor 10” i od prvih 69 donetih rešenja, osmoro se žalilo na visinu cene, u drugoj etapi imovinska služba je donela novih 127 rešenja i do sada ih je prihvatilo 80 vlasnika parcela, a početkom oktobra predstoji im donošenje rešenja za novih 150 predmeta. To znači da je do sada obrađeno nešto preko 300 predmeta za eksproprijaciju od očekivanih između 1.000 i 1.200 predmeta.
Aleksandra Isakov
----------------------------------------------
Neće biti ležanja na autoputu
Leskovac – Eksproprijacija parcela na Koridoru 10 na području Leskovca još nije počela, jer još nisu završene sve neophodne pripreme za to. Po rečima Gorana Tomića, direktora sektora za pravne, kadrovske i opšte poslove u Javnom preduzeću „Putevi Srbije“, koje je nadležno za taj posao, bilo je neophono je da se završe projekti za deonice Grabovnica-Grdelica u dužini od osam kilometara, zatim, od Grdelice do Caričine doline i odatle do Vladičinog Hana, u ukupnoj dužini od tridesetak kilometara.
– Ti projekti su završeni i sada predstoji tehnička kontrola glavnih projekata, jer bez toga ne može da krene eksproprijacija. Tek sa završetkom te kontrole stvaraju se uslovi da se parcele cepaju u katastrima, objašnjava Tomić
Prema planu, na području Leskovca sve pripreme treba da se završe do kraja ove godine, a eksproprijacija da krene početkom 2011. godine, kada će se vlasnicima i vršiti isplata po tržišnim cenama koje utvrđuje nadležna Poreska uprava, za zemljište, odnosno, veštaci za građevinske i druge objekte, šume i slično.
Od Velike Grabovnice (između Leskovca i Grdelice) do koje je stigao autoput, do makedonske granice ima 97 kilometara. Do sada je završena deonica od makedonske granice do Levosoja u dužini od 22 kilometra, što znači da je preostalo da se izgradi još 75 kilometara autoputa.
Trenutno se u katastrima vrši cepanje parcela na trasi Donji Neradovac - Vladičin Han (26 kilometara), što je poslednji preduslov da eksporoprijacija počne na tom području.
Gradonačelnik Leskovca Slobodan Kocić kaže da se neće menjati trasa autoputa kroz Grdeličku klisuru koja po projektu mimoilazi Predejane, ali da će biti nađeno rešenje na zadovoljstvo samih Predejančana, motela Predejane i grada Leskovca.
– U ovom trenutku ne mogu da kažem koji je to detalj koji će doprineti da budu zadovoljne sve strane, ali sam siguran da ćemo pronaći rešenje. O tome ćete biti obavešteni 11. oktobra, rekao je Kocić na konferenciji za štampu.
Kao što smo pisali, lokalna vlast i meštani Predejana tražili su izmenu trase, kako bi autoput prošao kroz to mesto. Čak je bila zakazana i sednica gradskog parlamenta Leskovca na autoputu, ali prema Kocićevim rečima, niti će odbornici zasedati tamo, niti će biti ležanja na autoputu.
M. Momčilović
objavljeno: 02/10/2010
