Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Dec.2019, 15:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kuda i kako sa otpadom?
Izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom koje su stupile na snagu 2016. godine propisane su obaveze lokalnih samouprava da urade selekciju i odvojeno sakupljanje otpada radi tretmana. Međutim, u većini vojvođanskih opština otpad se najčešće odlaže direktno na deponiju, na nekontrolisan način. U pokrajinskom Sekretarijatu za zaštitu životne sredine kažu da izuzetke predstavlјaju deponija u Novom Sadu, koja ima vagu, kompaktor, postrojenje za separaciju otpada, Kikinda, Pančevo, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Sremska Mitrovica i Subotica, jer imaju sanitarne deponije. Šta se uradilo po pitanju problema selekcije otpada i šta donosi nova strategija upravljanja otpadom koja treba biti usvojena početkom 2020. godine, da li je stara dala pomake, odgovore smo potražili na lokalu, u pokrajinskim i republičkim institucijama.
Stotine hiljada tona različitih vrsta otpada završi na uređenim i divljim deponijama širom Vojvodine. To je posledica loše primene Zakona o upravljanju otpadom. Prema izveštaju o stanju životne sredine za 2018. godinu "ne postoje podaci koji govore u prilog odvijanju aktivnosti u skladu sa odredbama Zakona o upravljanju otpadom iz 2016.", ističu u Ministarstvu zaštite životne sredine. Dodaju da se "radi na tome da opštine preuzmu svoj deo odgovornosti uz podršku Ministarstva, koje je ove godine uložilo preko 400 miliona dinara za saniranje deponija i izradu dokumentacije koja je preduslov za izgradnju postrojenja za preradu otpada".
Na apatinsku deponiju godišnje odlazi oko 11.000 tona otpada, a u JKP Naš Dom rešenje vide u budućoj regionalnoj deponiji.
"Glavnim projektom za sanaciju i rekultivaciju o postojećoj mesnoj deponiji u Apatinu, projektovano je izmeštanje apatinske deponije na regionalnu deponiju u Sombor,a to će biti u toku sredine 2022. godine. Naša mesna deponija će postati transfer stanica i radiće se određeni vid separacije otpada i velikim transporterima slaće se za Sombor", kaže Nebojša Smiljanić, direktor JKP Naš Dom Apatin.
Da se sporo napreduje sa primenom regulative kažu i u pokrajinskom Sekretarijatu za zaštitu životne sredine. Ocenjuju da "u sektoru upravljanja otpadom, najvidljiviji i najsloženiji problemi tiču se upravljanja komunalnim otpadom, gde se ozbiljno zaostaje za uporedivim zemljama Centralne i Istočne Evrope od prikupljanja, preko odlaganja, dok prerada komunalnog otpada jedva da i postoji".
Postojeća strategija predvidela je regionalne centre za upravljanje otpadom, a kako će to funkcionisati, videćemo u Somboru.
"Građani su vrlo često spremni da urade selekciju, a sa druge strane naša infrastruktura nije spremna za to. Ako radite primarnu selekciju, to znači da imate minimum dve kante za otpad – sa suvu i mokru frakciju. Ako želimo da posebno odvajamo papir, morate imati poseban ceo sistem za prikupljanje papira. Građani koji danas žele da odvajaju papir imaju taj problem što ne znaju kome da ga predaju, jer oni koji preuzimaju stari papir ne dolaze na kućnu adresu po male količine, jer njima to nije isplativo. Javno komunalna preduzeća moraće da preduzmu taj deo inicijative da omoguće stvaranje infrastrukture za sprovođenje reciklaže", veli Igor Jezdimirović, predsednik Udruženje "Inženjeri zaštite životne sredine".
Posledica neuređenog sistema je u činjenici da znatne količine ambalažnog i otpada koji bi mogao da se reciklira završe na deponijama, u Vojvodini na 50 organizovanih opštinskih i preko 500 divlјih odlagališta.
Postojeća strategija upravljanja otpadom za period 2009 -2019 je predvidela uvođenje primarne separacije u Srbiji, gde je navedeno da lokalne samouprave treba da se fokusiraju na organizovanje primarne selekcije, kroz organizovano sakupljanje reciklabilnog otpada već u samim domaćinstvima. U resornom Ministarstvu ističu da se na taj način dobijaju kvalitetne sekundarne sirovine koje lako nalaze mesto na tržištu. Smatraju da je potrebno organizovati regionalne centre za upravljanje otpadom, sa svom potrebnom infrastrukturom: transfer stanice za pretovar otpada, regionalna deponija, postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada i postrojenje za kompostiranje. Nova strategija je u pripremi i biće usvojena početkom 2020. god.
Uspostavljanje primarne selekcije otpada je osnovni preduslov za razvoj održivog recikliranja i tretiranja komunalnog otpada. U našoj zemlji sistem separacije komunalnog otpada nije na odgovarajućem nivou, samo par lokalnih samouprava je počelo sa deljenjem posebnih kanti domaćinstvima, što u Ministarstvu zaštite životne sredine ocenjuju da je od velike važnosti za uspostavljanje sistema reciklaže ambalažnog otpada i kompostiranja biorazgradivog otpada.
Postrojenja za sekundarnu separaciju otpada u okviru samih deponija nisu u mogućnosti da daju odgovarajuće rezultate zbog nedostatka primarne separacije. U toku je realizacija Projekta primarne separacije otpada, finansiranog od strane Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) Evropske komisije za 2017. godinu, kojim je predviđeno uspostavljanje primarne separacije u 17 jedinica lokalne samouprave u Srbiji.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
