Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Feb.2011, 13:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kuća u oblacima alpiniste iz Subotice
SUBOTICA -
Alpinista Zvonko Šarčević, koji već godinama održava visoke i nedostupne krovove u Subotici, ali i celoj Vojvodini, jednostavno je navikao da je metrima iznad zemlje. Svoj posao alpiniste pretvorio je u profesiju.
"Gore radim sve što treba: limariju, ako treba nešto zavariti, skidam krst sa crkve da se obnovi pozlata...", kaže za RTV ovaj Subotičanin.
Zaljubio se u visine još kao dečak. Oduvek je želeo da živi negde visoko, ali i da >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << živi u kući, što je nespojivo. Konačno, sazidao je kućicu na vrhu jedanaestospratnice u Aleji Maršala Tita broj 12 u Subotici.
"Pošto sam ceo život proveo na tornjevima i krovovima, planinama i brdima, imao sam potrebu da napravim svoj lični vidikovac. Sada ga imam kad god pogledam kroz prozor...", priča Šarčević i dodaje: "Na vrhu zgrade postojala je zajednička terasa. Svideo mi se pogled sa te terase i otkupio sam je. Tamo sam napravio kućicu, tačnije luksuznu garsonjeru od 20 kvadrata u obliku kućice, i originalno je sredio - u stanu ima hiljadu detalja"!
Pošto je nabavio sve potrebne dozvole (saglasnost stanara, opštinske dozvole, dozvole Zavoda za urbanizam, za gradnju...), prionuo je na izgradnju stana. Radeći godinu i po dana, Zvonko je "nebu pod oblake" dopremao gvožđe, keramiku, drvo, nameštaj koji je ručno izradio...
Zvonkova garsonjera, okružena drugim stanovima, sa ulice zaista deluje kao mala kuća - na vrhu solitera!
"Kroz prozor vidim sve: tornjeve, crkve, čak i Palić! Sve je na vidiku. Čim se probudim ujutru, samo bacim pogled da vidim da li je sve na mestu. Mesto pozitivno zrači, osećam se dobro čim uđem unutra. Lepo je kada se u sopstvenom stanu sunčaš zimi - takav je položaj stana: sunce sija, a vetra nema".
Jedina mana ove neobične garsonjere je što nema lifta kada nestane struje, pa ovaj alpinista dobije želju da se sa spoljne strane zgrade popne do stana jer "ne voli da hoda stepenicama".
"Struje je nestalo tek dva puta za godinu dana. Uvek sam išao stepenicama do svoje kućice, ali jednom ću zaista uzeti opremu i popeti se sa spoljne strane zgrade", kaže, pomalo u šali, a pomalo u zbilji, Zvonko Šarčević.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
