Izvor: S media, 27.Nov.2011, 00:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko su najčešće žrtve internet prevara?
Očajni, siromašni, nezaposleni 40-godišnjak, koji se za poslovnu ponudu preko interneta hvata kao za slamku spasa, profil je srpskog internet-naivca.
- Prijavio sam se agenciji za posredovanje pri zapošljavanju u Subotici. Navodno, imali su ponudu za posao u Danskoj. Pošto sam bez posla bio sam više nego zainteresovan - piše u pismu izigranog električara predsedniku Društva za borbu protiv prevara (www.prevara.info) Saši Pribićeviću.
Sud: Sadržaj >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << na internetu ne sme da bude filtriran
Srbija: Kriminalci "operu" dve milijarde evra!?
Dvadeseti rođendan veb-kamere
Od kandidata različitih profila traženo je da se uplati novac - 380 danskih kruna „za prevod radne knjižice“, a potom 265 danskih kruna za „taksu za rad i boravak“, sa provizijom za slanje novca. Tako je kandidat za nepostojeći posao dao oko 110 evra. Pomnoženo sa 30, 50 ili 100 ljudi, koliko ih se „upeca“, bude to lepa para. Porez se ne plaća. Dva dana pred kretanje na put javljeno je svim kandidatima, imejlom, da se sve odlaže za tri nedelje. Posle upornog pozivanja takozvane kontakt osobe u Danskoj, izvesnog Dimitra Stefanova, odgovor je bio kratak, da se put opet odlaže, na dve nedelje. I prekid veze...
Saša Pribićević uverava da ljudi ne vole da se zna za njihovu sramotu, pa i ne prijavljuju ono što im se desi „nadležnim organima“.
- Najčešće se radi o lažnim poslovima ili nasledstvima, krađama podataka ili kreditnih kartica, lažnim ljubavima u inostranstvu, iseljenjima, lažnim zelenim kartonima za useljenje u SAD... - nabraja Pribićević.
Poslovi iz snova
Globalna mreža je prepuna oglasa za konobare, šankere i masere na prekookeanskim brodovima, građevinske radnike u Rusiji i Švedskoj, medicinske sestre u Nemačkoj i Novom Zelandu. Neki od njih su pravi, a neki samomamac za nove žrtve sajber-kriminalaca. Ovakvi slučajevi se teško procesuiraju zbog loše međunarodne policijske saradnje.
Elektronski žigolo
Sajber-kriminalci prvo dugo špijuniraju žrtvu, prate njena interesovanja i navike na internetu. To je lako, budući da sve što radimo na internetu ne može da se izbriše, pa je psihološki profil ličnosti, zajedno sa ličnim podacima, malo veštijem hakeru lako dostupan. Tek pošto dobro upoznaju „metu“, napadači se odlučuju za način prevare. Tako, potencijalna žrtva dobije imejl navodnog advokata koji je obavesti da je dobila nasledstvo od tek preminulog rođaka, usledi prepiska, dogovori, kako prebaciti novac, provizija za advokata... Prevarant, nekad i posle godinu dana, zatraži novac od žrtve za bankovne ili druge troškove. Iz mode ne izlazi ni elektronski žigolo. Romansa počinje preko društvenih mreža i bezbrojnih sajtova za upoznavanje, druženje i ljubav, a da bi sve izgledalo „kao pravo“ produži se i u stvarnosti. Važno je da se stekne poverenje i iluzija o budućem zajedničkom životu. Onda elektronski žigolo „iznenada“ zapadne u finansijske dugove ili se razboli, pa mu je potreban novac za lečenje, ili za avionsku kartu...
„Ljubav“ traje dok žrtva plaća.
Domaći sajber-prevaranti ne zaostaju za svetskim. Jedan od onih koji je privukao pažnju bio je Slobodan Bojović (21), iz Subotice. On je preko internet-prezentacije pod nazivom „Apel za pomoć Strahinji Bojoviću“, koju je sam napravio, pozivao građane da mu pomognu novčanim prilozima u lečenju deteta. Lažno se predstavio kao otac osamnaestomesečnog dečaka, kojem je potrebna hitna medicinska pomoć vredna 145.000 evra.
Jedan od slučajeva poznatih MUP jeste i hakovani sajt preko kojeg su se prodavali polovni automobili. Ljudi su za male pare kupovali skupocene automobile, ostavljali svoje podatke i slali novac. Kada bi došao rok za isporuku vozila, sajber-kriminalci bi ih pozvali telefonom i rekli da je kamion pokvaren u Mađarskoj, pa je potrebno dodatno platiti da bi vozilo stiglo do vlasnika. I tako se nastavila pljačka lakovernih.
U Srbiji samo 18 odsto internet-aktivnih ljudi kupuje preko globalne mreže, očigledno u strahu da ostave svoje podatke. Rečju, nepoverljivi su, pa ih nije lako nasamariti.
Međutim, uvek ima onih koji završe kao žrtve visokotehnološkog kriminala. U 2010, prema rečima Branka Stamenkovića, tužioca za visokotehnološki kriminal, pri Višem javnom tužilaštvu u Beogradu obrađeno je potpuno novih 588 predmeta, a procena je da će ove godine biti više od 700.
Od 2006. obrađeno je 1.650 predmeta visokotehnološkog kriminala.
- Najčešće žrtve internet-prevara su građani koji ne obraćaju pažnju na sadržaj imejlova koje primaju. I dalje je aktuelna takozvana „Poncijeva šema“, mnogo starija od interneta, pa „Nigerijska šema prevare“, piramidalne zarade koje funkcionišu kao imejl lanci sreće - kaže tužilac Stamenković. - Ljudi, u želji da steknu korist, podležu lažnim obećanjima. Umesto da odustanu kada im izvršioci krivičnog dela traže da uplate određeni iznos novca da bi došli do nekog većeg dobitka, oni ipak uplate. Radi se o stotinama, pa i hiljadama evra.
(Novosti)
Pogledaj vesti o: Subotica
