Izvor: Politika, 18.Sep.2015, 08:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako pravda gubi trku s vremenom
Za odlaganje suđenja dovoljno je da nekom optuženom „iznenada” pozli, da ne primi poziv, da advokat izostane ili da se traži izuzeće. – Kada slučaj zastari, krivice nema i optuženi je slobodan
Slučaj biznismena Stanka Subotića Caneta, optuženog za šverc cigareta tokom devedesetih godina prošlog veka, mogao bi da se nađe na spisku mnogobrojnih afera koje sud zbog proteka vremena nije nikada rasvetlio. Iako je tužilaštvo za njega tražilo osam godina zatvora, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ukoliko država sada ne bude efikasna, ostaće nerazjašnjeno da li je Subotić kriv ili ne za optužbe da je pre 20 godina državni budžet oštetio za 23.000.000 nekadašnjih maraka i 8.000.000 američkih dolara.
Pravnička udruženja godinama upozoravaju na neefikasnost našeg pravosuđa koje ima veliki broj zastarelih predmeta.
Zastarelost u krivičnom pravu postoji zato što se smatra da je društveno neopravdano voditi postupak i izreći nekome kaznu ako je protekao nesrazmerno dug period od vremena kada je krivično delo učinjeno. Rok zastarelosti teče od datuma krivičnog dela, a zakon predviđa različite rokove u zavisnosti od propisane kazne.
Kada nastupi zastarelost, javni tužilac odbacuje krivičnu prijavu, a ako je postupak pokrenut, sud ga obustavlja ili donosi odbijajuću presudu. Drugim rečima, kada slučaj zastari, krivice nema i optuženi je slobodan. Advokati često „idu na zastaru” kao siguran način da svoje klijente oslobode i bilo je mnogo primera odlaganja suđenja u nedogled. Maratonski sudski procesi sa velikim brojem optuženih često su prekidani, nova suđenja su zakazivana i vreme bi prolazilo.
Dovoljno je da nekom optuženom „iznenada” pozli, da ne primi poziv, da advokat izostane ili da ne dođe svedok. Zatim, često se događa da neki optuženi otkaže punomoćje svom advokatu pa je novom braniocu potrebno vreme da se pripremi.
Nije tako redak primer ni da odbrana podnosi zahtev za izuzeće sudije, člana veća, čitavog sudskog veća ili predsednika suda, kao i svih tužilaca. Ne pamti se da su zahtevi za izuzeća ikada usvajani, ali je potrebno vreme da bi se o njima odlučilo, a do tada suđenje se prekida. Razloga da odbrana traži odlaganje ima mnogo, ali i sud ima mogućnost da odugovlačenje spreči, ako smatra da advokati zloupotrebljavaju svoja prava da bi proces usporili.
Sud može privremeno da razdvoji postupak protiv optuženog koji nije tu, kako bi se suđenje održalo, ali to se u praksi retko dešava jer može da prouzrokuje nove komplikacije koje svaki sudija želi da izbegne. Ako izostane advokat, sud može uz saglasnost optuženog, da mu postavi drugog branioca po zameničkom punomoćju.
Advokat Irena Vujinović, branilac jednog od optuženih u postupku protiv Subotića moraće da plati 150.000 dinara i da nadoknadi troškove prekjučerašnjeg zasedanja Apelacionog suda. To je najveća kazna koju Zakonik o krivičnom postupku predviđa kao sankciju za advokata koji je izostao sa suđenja. Ona nije došla iako je dobila poziv, niti je obavestila sud o razlozima izostanka. Stav tužioca bio je jasan – odbrana opstruiše proces sa ciljem da dođe do zastarelosti. Sud je bio rešen da utvrdi zašto Irena Vujinović nije u sudnici, pa je čak i proverena priča njenog klijenta da je možda u bolnici. Kada je utvrđeno da nije, izrečena joj je kazna. Sledeći pretres zakazan je za 22. oktobar.
Da li je sud ipak mogao da nađe način da održi ovo suđenje kome već idućeg meseca preti zastarelost i da li je izostanak advokata bio opravdan, ili je zaista reč o opstrukciji, kako tvrdi tužilac, teško je reći. Sud je po zakonu dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja i da onemogući svaku zloupotrebu prava usmerenu na odugovlačenje postupka.
Ako svedok koji je primio poziv ne dođe na suđenje, sud može narediti njegovo prinudno dovođenje ili ga novčano kazniti do 100.000 dinara. Okrivljenom koji ne dođe može se odrediti pritvor, a advokatu izreći kazna do 150.000 dinara.
Novčane kazne za opstrukcije suđenja nisu male, ali su takoreći zanemarljive u odnosu na protivpravnu imovinsku korist i zaprećene zatvorske kazne. U predmetima finansijskih zloupotreba po pravilu se sudi zbog basnoslovnog novca koji može biti oduzet sudskom presudom i zaprećene su stroge kazne. Iz tog ugla, kazne za ometanje pravde veoma su male.
-------------------------------------------------------
Dug spisak zastarelih slučajeva
Zbog zastarelosti, to jest trenutka kada državi istekne rok da nekome sudi i izrekne mu kaznu, bez dokazane krivice već su ostali Marko Milošević, zbog prebijanja članova „Otpora”, Mirjana Marković, zbog zloupotreba sa stanovima, Jezdimir Vasiljević, vlasnik „Jugoskandika”, Mihalj Kertes, zbog afere „Kipar”, kao i vladike Ilarion i Pahomije kojima se sudilo zbog bludnih radnji.
U tim slučajevima država je zakasnila i zatajili su mehanizmi koji postoje da bi se ovakve situacije sprečile. Svi troškovi vođenja sudskog postupka, odbrane, veštaka ili svedoka padaju na teret budžeta.
Pogledaj vesti o: Subotica
