Izvor: Politika, 14.Dec.2011, 23:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad voda nije poželjna u pustinji
Gabor Sagmajster, naš predstavnik na reliju Dakar koji počinje 1. januara u Argentini, sprema se da poboljša svoj najbolji plasman, poučen nekim nesvakidašnjim iskustvima. – Prelom noge i rebara najgora uspomena
Odvažni Subotičanin na motoru Gabor Sagmajster je jedni naš vozač koji će početkom iduće godine voziti na prestižnom reliju Dakar, koji se održava u Argentini, Čileu i u Peru. Start je 1. Januara, a vožnja po nepoznatim terenima i pesku, trasom ukupno dugom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 9.584 kilometara.
Trka je podeljena u 14 etapa. Puna je neizvesnosti i opasnih situacija gde svaki vozač mora da bude dobro pripremljen da bi 15 dana bio na motoru i dnevno vozio 700-800 kilometara. Gabor Sagmajster startuje s brojem 61 i daće sve od sebe da poboljša prošlogodišnji rezultat kada je zauzeo 59. mesto u generalnom plasmanu.
Priprema se vrlo ozbiljno za 33. reli Dakar na motoru marke KTM od 450 kubika, po peščanim terenima u okolini Subotice i u susednoj Mađarskoj, naravno i u teretani gde stiče snagu. Do sada je na ovom reliju učestvovao četiri puta i tri puta je stigao na cilj, bolje rečeno završio je reli, što je svakako veliki uspeh, pogotovo znajući kakvim budžetom raspolaže. Reli Dakar kreće iz Mar del Plate (Argentina) nastavlja preko Čilea do glavnog grada Perua Lime gde je cilj.
Nov motor za bolje rezultate
Prvo njegovo učešće je bilo pre tri godine, u mađarskom timu koju je vodio Salai Balaž i koji je za njega uplatio kotizaciju od 15.000 evra i obezbedio sponzore. Ostale finansije je sam obezbeđivao. Godinu kasnije, dok se reli još vozio u Africi i kad je start bio u Lisabonu a cilj u Dakaru, Sagmajster se veoma dobro pripremio ali je taj reli je otkazan i vraćeni su svi takmičari .
- Prvi reli Dakar sam završio na 89 mestu, drugi na 59, a treći na 61. Prvi Dakar u Argentini sam vozio na motoru 690 kubika – kaže Sagmajster. - Vozio sam i Dakar serije u centralnoj Evropi i start je bio u Budimpešti, išlo se preko Karpata i vraćali smo se na Balaton. Taj reli je trajao sedam dana u 2008 godini umesto Dakar relija koji je bio otkazan te godine. Tu sam zauzeo 33. mesto. Najbolji rezultat u Dakar seriji postigao sam u Abu Dabiju 2009, koji sam završio na sedmom mestu.
Da bi neki reli vozač učestvovao na ovom prestižnom reliju najvažnija je fizička sprema...
- Treba izdržati na motoru petnaest dana i dnevno prelaziti po 800 kilometara. Ako nisi pripremljen za boravak na pustinjskom pesku, odustaješ već nakon pet-šest dana. Vozač na reliju mora dobro da poznaje navigaciju. Ja prve godine to nisam dobro znao, pa sam završio negde oko 80. mesta. U pustinji nema table koja ti pokazuje pravac, na tebi je da odlučiš gde ćeš da kreneš. Poslednje tri godine sam vozio motor KTM 690 kubika i to su fabrički proizvedeni motori i sa trake izađe samo oko 60 komada. Na reliju Dakar u 2012. godini ću voziti motor najnovije generacije od 450 kubika KTM, 75 konja koji je specijalno napravljen za pustinjske uslove i on je 40 kilograma lakši od prethodnog. Imam iskustva s njim, desetak godina vozim takav motor , koji se razlikuje po menjaču, duže su brzine, i zato očekujem dobar rezultat.
Pustinjski pesak ima različite boje. Nekad je crn, nekad žut, a nekad crven, ali uvek je opasan...
- Kad si na pustinjskom pesku moraš da imaš mnogo sreće da bi krenuo u pravom pravcu. Nikad se ne ide putanjom kojom je išao prethodni takmičar jer to je propast - po pravilu se motor zaglavi. Uvek je bitno tražiti nove putanje. Postoje cake koje iskusni vozači primenjuju kod savlađivanja dina, kako se penješ i spuštaš, a ja po nekad stanem na vrh neke dine i posmatram s kakvom veštinom neki to rade. Neke dine su visoke i po 1.200 metara i treba se motorom popeti na njih.
Uspeh bi bilo 40. mesto
Kaže da mu je u početku bilo najteže da proceni koliko hrane treba da nosi i kakvu tečnost da pije:
- Sad koristimo tečnost od jednog švajcarskog proizvođača i to su specijalni napici. I sa tri litra mogu bez problema da završim 200 kilometara i to tri četiri sata vožnje. U pustinji pijemo te energetske napitke i ceo dan jedemo samo bonžitu ali nikako ne pijem vodu. Voda nije pogodna za pustinjske uslove jer ona skače po stomaku a meni se dogodio peh 2009. u Argentini, kad sam poneo vodu koja se zagrejala. Od zagrejane vode sam dehidrirao i jedva sam stigao do cilja.
Povrede se podrazumevaju...
- Na svakom reliju sam se povredio. Na prvom sam slomio tri rebra, na drugom sam izvrnuo desno koleno i tri dana nisam osećao desnu nogu i tako sam vozio do cilja. Prošle godine sam mnogo više trenirao i bio sam mnogo spremniji i veštiji pa mi se nije dogodila nezgoda, inače kod drugih vozača su se dešavale veoma teške povrede na pustinjskom pesku.
Kaže da svake godine zbog ove „avanture“ zapada u finansijske dugove:
- Imam sponzore koji uvek kasne i kad se vratim do marta nekako pokrijem dugove. Zahvaljujući „Euro petrolu“ ove godine sam dobio potpuno nov motor od 450 kubika i njegova cena je 30.000 evra. Pomogli su mi iz Ministarstva omladine i sporta, sekretarijata za sport Vojvodine, grada Subotice, Satrakta iz Bačke Topole, „Eminent legend bos“ picerije i drugi.
Koji je cilj na narednom reliju?
- Najvažnije na ovogodišnjem reliju je da stignem do cilja u Limi gde i da postignem što bolji rezultat. Ako dođem do 40. bio bi to veliki uspeh.
Jovan Mirčeski
objavljeno: 15.12.2011.
Pogledaj vesti o: Subotica
