Izvor: Politika, 05.Nov.2015, 00:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jubilej tehničkog obrazovanja uz „Politiku”
Subotica – Na inicijativu udruženja inženjera i tehničara 4. novembra 1945. godine u gradu je osnovana prva Tehnička srednja škola sa skromnih 280 đaka. To je bio osnov iz koga su se kasnije razvile tri tehničke škole u Subotici u kojima danas ima blizu tri hiljade učenika. Povodom zajedničkog jubileja 70 godina tehničkog obrazovanja u Subotici tri srednje tehničke škole: Politehnička, Hemijsko-tehnološka „Lazar Nešić” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Tehnička „Ivan Sarić”, osmislile su zajednički program: svečane akademije, sportske susrete, monografije i izložbe starih fotografija, među kojima je i naslovna strana „Politike” iz 1983. godine sa vešću da su najbolji učenici tehničkih škola, među kojima su bili i Subotičani, posetili našu štampariju i redakciju.
Obeležavanje jubileja bila je prilika i da rukovodstva triju škola izađu pred novinare i skrenu pažnju na značaj tehničkog obrazovanja kao jednog od osnovnih resursa privrednog rasta i pokretača novih investicija, ali i na dileme koje pred ovu vrstu školovanja stavlja dualno obrazovanje.
– Nesumnjiv je doprinos naše tri škole razvoju subotičke industrije u periodu nakon Drugog svetskog rata, kada je u ovdašnjoj privredi radilo 30.000–40.000 ljudi – kaže Nikola Matković, direktor Hemijsko-tehnološke srednje škole. Sa njim se slaže i Iso Planić, direktor Politehničke škole, koji podseća da su se iz ovih škola razvile i visokoškolske ustanove u Subotici, poput Građevinskog fakulteta ili Više tehničke škole. Iako su ove škole decenijama obrazovale kadrove na kojima se temeljila subotička privreda, Planić kaže da poslednjih godina kubure sa popunjavanjem trogodišnjih obrazovnih profila.
Ivan Bajić, direktor Tehničke srednje škole „Ivan Sarić” sa mašinskim, informatičkim i elektro smerom, od pre dve godine počela je da uvodi, kako objašnjava, korporativno obrazovanje.
– Prvi put smo tada upisali smer bravar zavarivač na osnovu zahteva privrede, oni su sada druga godina i odlaze na praksu u pet preduzeća koja su zainteresovana za taj profil. Ove godine smo otvorili smer, takođe na predlog privrede, industrijski mehaničar. Postoji interes i za druge obrazovne profile, tako su kompanije „Sever” i „Svarovski” iskazale potrebu za operaterom mašinske obrade. U razgovorima smo sa „Severom” koji je spreman đacima da ponudi stipendije i ferijalnu praksu, ali i siguran posao po završetku školovanja. I kompanija „Eurogas” je zainteresovana za određene obrazovne profile i mi očekujemo da će naša mašinska struka imati sve više zahteva firmi, posebno što kompanije u Slobodnoj zoni najavljuju da će do 2020. godine zaposliti 2.500 ljudi. Masovno zapošljavanje moguće je upravo samo kroz ovakvo trogodišnje obrazovanje, a to nude ovi strani investitori – rekao je Bajić.
On, međutim, kaže da je ponekad najteže ubediti roditelje i decu da se opredele za zanate, te da su imali situaciju da im se za profil operatera prijavilo tek petoro učenika.
Škole znanja i veština
Strategija razvoja srednjoškolskog obrazovanja do 2020. godine nije blagonaklona prema stručnim školama u pogledu upisnih kvota, ocenio je Nikola Matković, ali se ove škole trude da naprave plan upisa na način da ono što se ponudi deci odgovara i potrebama privrede. – Srednje stručne škole su generatori razvoja sredina u kojima se nalaze i mi našim učenicima dajemo mogućnost da se prilagode i iskušaju da li će nastaviti školovanje. Srednje škole su škole znanja i veština i to je njihova komparativna prednost, kaže Matković.
