Izvor: Blic, 22.Apr.2015, 21:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izložba o Nandoru Glidu u logoru Dahau
U sklopu obeležavanja 70 godina od oslobođenja koncentracionog logora Dahau 1. maja će na tom mestu biti otvorena specijalna izložba posvećena Međunarodnom spomeniku i njegovom autoru Nandoru Glidu (1924-1997), vajaru, rođenom u Subotici koji je od 1945. godine živeo i radio u Beogradu.
Centralna proslava će biti održana dva dana kasnije, 3. maja, uz prisustvo kancelarke Angele Merkel, najavio je jedan od učesnika programa obeležavanja godišnjice Daniel Glid.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Novembra 1959. u Briselu je Ministarstvo zdravlja i porodice organizovalo izložbu 45 izabranih radova od 63 prijavljena na konkurs za spomenik u Dahau. Među članovima žirija bili su predstavnici međunarodnih udruženja likovnih umetnika, kritičara i arhitekata.
Na konkursu je učestvovalo više od 50 vajara iz 17 zemalja. U dopunskom konkursu za izradu skulpture odabrano je šest umetnika: po jedan iz Austrije, Francuske, Engleske i Nemačke i dva iz Jugoslavije - Dušan Džamonja i Nandor Glid.
To je bilo ogromno priznanje za našu umetnost, ali i odavanje poštovanja jugoslovenskoj antifašističkoj borbi i velikom broju Jugoslovena stradalih u ratu, kao i posleratnom medjunarodnom položaju naše zemlje, navodi Irina Subotić u svojoj monografiji o Nandoru Glidu.
Dana 17. juna 1965. Glid je obavešten da je dobio prvu nagradu, a svečano otvaranje spomenika je bilo 8. septembra 1968. godine.
U podizanju spomenika učestvovalo je niz zemalja na različite načine: pokrovitelj nad uređenjem celog logorskog kompleksa bio je vođa pokreta otpora i tadašnji predsednik Francuske, Šarl de Gol, naša zemlja je dala granit i finansijska sredstva, a Jugoslavija je bila među zemljama koje su najviše participirale.
Samo su četiri donatora dala više: grad Minhen, tačnije Vlada Bavarske, Belgija, Austrija i Francuska. I taj podatak govori o ozbiljnom međunarodnom zalaganju naše države i o tadašnjoj svesti o značaju antifašističke politike, navodi Subotić.
Savezna Republika Nemačka nije imala pravo da učestvuje kao država u donaciji, već samo lokalne vlasti.
Pogledaj vesti o: Subotica
