Izvor: Politika, 25.Okt.2015, 19:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbeglička patnja na pozorišnim daskama
Reditelj Sabolč Tolnai u pozorištu „Kostolanji Deže” za 30. oktobar priprema predstavu „Egzodus” o sudbini izbeglica koje su preplavile Evropu
Subotica – Gde mogu da se sretnu oni koji imaju siguran dom i reke ljudi koji su postali beskućnici? U pozorištu, smatra pisac i reditelj Sabolč Tolnai.
U pozorištu „Deže Kostolanji” za 30. oktobar zakazana je premijera njegove predstave „Egzodus” o izbeglicama koje su na svom putu ka obećanoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Evropi tokom više meseci preplavile našu i okolne zemlje, a na tom putu zaustavljale se i u Subotici.
Sabolč Tolnai godinama je u svojim šetnjama po prirodi na obodu Subotice sklapao priču na sasvim drugu temu, a onda su se, kako objašnjava, u nju ušetali migranti. Činjenica da se na Paliću održava filmski festival o evropskom snu, a nekoliko desetina metara dalje stotine ljudi odbačenih prava tumaraju u nadi da stignu do te Evrope, za njega su bile upečatljiv doživljaj.
– Razgovarao sam s Andrašom Urbanom, direktorom „Kostolanji” pozorišta o tome šta znače ta velika društvena pomeranja kroz istoriju, kakav je život migranata i stanje duha koje nosi izbeglištvo – objašnjava reditelj. – Svesni smo da su njihovu migraciju prouzrokovale akcije onog dela sveta koji je razrušio njihove domove, ali mi kao ljudi moramo da saosećamo i pristojno se odnosimo prema njima. Da razdvojimo politiku i svakodnevni život. Ali treba da shvatimo da smo delom svi mi odgovorni i da gazimo u krvi. Već samo uživanje u prizorima teških ljudskih sudbina kojima se naslađujemo u raznim televizijskim emisijama, filmovima, dnevnicima, nas čini saučesnicima. Čovek je krvoločna životinja. Zaista ne znam čak ni kako da se odnosim prema količini patnje i bede kroz koju prolaze ljudi koji imaju nesreću da žive u uslovima brutalne kolonizacije, veštački stvorenog haosa, na rubovima centara akumulacije kapitala.
Sabolt Tolnai kaže da ima unutrašnju potrebu da kao čovek i umetnik reaguje na izbeglički jad i čemer. „A jedino kako ja umem da govorim o tome je stvaranje. A stvaranje je, kao što je Šejka rekao, vrsta molitve”.
Glumačku ekipu čine Emeše Nađabonji, Oršolja Cumbil, Imre Elek Mikeš, Boris Kučov, Gabor Mesaroš i Berta Čongor, a tokom septembra pripremajući predstavu radili su na prostoru stare Ciglane, koja je i bila privremeno boravište migranata pre prelaska srpsko-mađarske granice. Prvobitna namera je bila da se predstava igra na tom prostoru i da je, možda, pogledaju i migranti, pa i učestvuju u njoj, iako je to teško ostvarivo zbog njihovog ubrzanog prolaska. Međutim, sa zatvaranjem mađarske granice priliv migranata u Suboticu je gotovo potpuno stao. Istovremeno, loše vreme uticalo je na promenu namere pa će se predstava ipak igrati u teatru. Tekst je delom zasnovan na poeziji Ištvana Domonkoša i rezultat je rada glumaca i reditelja.
–Znamo da ne možemo previše da uradimo za njihovo dobro, ali možda možemo izbeglice da dodirnemo na momenat, rekao je reditelj.
Pogledaj vesti o: Subotica
