Izvor: B92, 04.Jan.2019, 14:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Integracija migranata briga je lokalnih vlasti
Jedan Taip iz Avganistana ide danas u školu u Subotici, jedna Farime iz Iraka slika u Beogradu, Farhad iz Pakistana svira u Obrenovcu.
Neki mali Faruk uči da igra srpsko kolo u Nišu
Oni žive po prihvatnim centrima u pograničnim gradovima u Srbiji, nemaju dokumenta, niti rešen pravni status ovde. To, ipak, ne sprečava odvijanje jednog prirodnog, logičnog procesa – njihove spontane integracije u naše društvo.
Ovi primeri pokazuju baš to – iako >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ideja o integraciji izbeglica i njihovom trajnom ostanku ovde još nije opšteprihvaćena – život se ne zaustavlja. Ljudi traže način da svoje živote nastave, da stvaraju veze u novim zajednicama, da rade, školuju se, druže, bave umetnošću, sportom ili hobijima. Jednostavno, grade svoj novi život u drugoj sredini.
Novu godinu će u Srbiji dočekati oko 4.500 izbeglica i migranata. Oko 4.000 njih živi u 18 prihvatnih centara po Srbiji, a oko 500 je odbilo da bude u ovom sistemu zaštite, oni su na otvorenom, rešeni da sami nađu način da pređu granicu i odu dalje u Evropu.
"Za kraj godine u Tranzitno-prihvatnom centru u Subotici Crveni krst organizuje lutkarsku predstavu za decu povodom novogodišnjih praznika, igre i druženje uz kolačiće sreće. Inače, u redovnim uslovima, svakog četvrtka se u ovom centru organizuju radionice psihosocijalne podrške izbeglicama“, kaže Ilija Đukanović, član gradskog veća zadužen za socijalna pitanja u Subotici i koordinator neformalne Lokalne mreže za podršku integraciji izbeglica u ovom gradu.
Subotica je jedan od sedam gradova u Srbiji koji su, zajedno sa još tri u Makedoniji, kao lokalne zajednice sa najvećim brojem izbeglica i migranata, bili deo regionalnog projekta “Gradimo zajedno”. Subotica, Sremska Mitrovica, Šid, Beograd, Vranje, Niš i Preševo u Srbiji i Skoplje, Kumanovo, Đevđelija u Makedoniji su opštine koje su se suočile sa najozbiljnijim izazovima u prvoj, akutnoj fazi zbrinjavanja izbeglica. Kad se zna da je samo kroz Šid, varošicu sa nešto više od 15.000 stanovnika, od 2015. do danas prošlo skoro 700.000 izbeglica i migranata, jasnija je slika o problemima sa kojima su se ove sredine suočavale.
Ovi gradovi, koji su bili prvi na udaru tokom tzv. “migrantske krize”, u vreme kada su danima desetine hiljada ljudi dolazile u Srbiju i Makedoniju, danas se prvi suočavaju sa novim izazovom - kako da izbeglicama i migrantima obezbede uslove da se uključe u društvene tokove, kako da ih integrišu u društvo.
“Izazovi koji danas stoje pred migrantima i izbeglicama u Srbiji i Makedoniji sve su manje vidljivi za javnost jer migrantska kriza nije više u središtu pažnje medija. Ipak, problemi ne samo da su ostali već se u produbljuju. Vreme je da ova dva društva odgovore na potrebu izbeglica za integracijom, što je sledeći korak koji nas sve čeka”, kaže Aleksandra Galonja, koja je tokom poslednje dve godine, u ime Fondacije “Konrad Adenauer”, upravljala projektom “Gradimo zajedno”.
Kroz projekat je međusobno povezano ovih deset gradova kako bi mogli da razmenjuju iskustva i informacije, budu jedni drugima od pomoći.
Naime, u svim ovim gradovima su formirane Lokalne mreže za podršku izbeglicama koje su okupile predstavnike lokalnih vlasti i institucija, kao i udruženja građana, svih onih koji mogu biti korisni u osmišljavanju adekvatnih mehanizama zaštite izbeglica. Ne govorimo više o osnovnim potrebama ovih ljudi, sada je vreme kada deci treba obezbediti nastavak školovanja, odraslima mogućnost da rade i regulišu pravni status, uključiti ih u život u ovim sredinama.
Kako uspešna integracija izgleda u praksi, predstavnici pomenutih Lokalnih mreža iz ovih deset gradova mogli su da vide tokom studijske posete gradovima Esen, Dortmund i Berlin u Nemačkoj. I u ovoj zemlji najveći teret integracije na terenu iznele su lokalne samouprave, a ne viši nivoi vlasti.
To isto treba očekivati i u Srbiji - zajednički život se dešava na ulicama gradova u kojima migranti i izbeglice već žive a ne u zvaničnim dokumentima državnih organa. U tom smislu, povezanost ovih gradova i Lokalnih mreža za podršku integraciji izbeglica koje su u njima formirane, što je glavni rezultat ovog projekta, biće ovim ljudima velika podrška u praksi.
U realizaciji ovog projekta su učestvovala udruženja "Atina“ iz Beograda, Makedonsko udruženje pravnika i Fondacija "Konrad Adenauer“ uz podršku Evropske unije.
