Izvor: VOA, 21.Jun.2023, 20:56

Dve decenije samita u Solunu: Srbija rizikuje da postane najnazadnija država na evropskom putu

Pre tačno dvadeset godina, sa samitu u Solunu, Srbija i zemlje Zapadnog Balkana dobile su evropsku perspektivu, dok su zemlje regiona istovremeno podržale zajedničke vrednosti – demokratiju, vladavinu prava, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, solidarnost i tržišnu ekonomiju. Šta se sve događalo tokom ovih dvadeset godina i u kojoj meri je Srbija išla u dobrom smeru - tema je polemika i pitanja. Strahinja Subotić, iz nevladinog Centra za evropske politike, kaže u razgovoru za Glas Amerike da je sada, pre svega, neophodno uložiti dodatnu energiju u politiku proširenja. "Da se taj datum ne bi pamtio kao trenutak koji je doveo do izneverenih obećanja", kaže on. “Sada se nalazimo u jednoj nezavidnoj situaciji ne samo kada je u pitanju vladavina prava i nedostatak spoljno-političkog usaglašavanja ili čak i regionalne nestabilnosti. Mislim da je sada ključni problem taj što se Srbiji ne veruje. Jednostavno EU je zajednica vrednosti i solidarnosti i u tom pogledu Srbija nažalost često nastupa sa jednog transakcionog stanovišta – mi ćemo da uradimo ovo sa Kosovom ako vi nama ono. Mi ćemo da usvojimo reformu ustava ako nam otvorite klaster 4, što je bilo”, kaže Subotić. On dodaje da su, od kako je počeo rat u Ukrajini maske pale, i da je Srbiji sve teže da nastavi sa tim pretvaranjem. Uveren je da Evropska unija ima sve manje strpljenja za dosadašnje ponašanje Srbije. U zajedničkom tekstu koji je Subotić uradio sa Lukášem Macekom, šefom Centra velike Evrope pri Institutu Žak Delor u Parizu, ističe se da je agresija na Ukrajinu podstakla redefinisanje arhitekture kontinenta i da je politika proširenja stavljena na sam vrh agende. “Za kratak period, EU je pružila status kandidata Ukrajini i Moldaviji i evropsku perspektivu Gruziji, nakon čega je usledilo dodeljivanje statusa kandidata Bosni i Hercegovini, ukidanje viza za građane sa Kosova i početak pregovora o pristupanju sa Severnom Makedonijom i Albanijom”, ističe se u tekstu. Kako Subotić kaže u razgovoru za Glas Amerike, izbijanjem rata u Ukrajini politika proširenja se ponovo našla na vrhu agende EU. “Od kako je počeo rat počeli smo da se usaglašavamo u određenoj meri sa EU deklaracijama, takođe smo počeli da po prvi put glasamo protiv Rusije u UN – to su pozitivni iskoraci i to treba pohvaliti. Međutim to nije dovoljno da bi se ubedile sve države članice da Srbija zaista dele sve te vrednosti. Dakle mi moramo paralelno budemo kontruktivni u našem dijalogu sa Prištinom, da nastavimo reformom vladavine prava i naravno da se spoljnopolitički progresivno usaglašavamo”, kaže Subotić. Evropska budućnost Ukrajine se brani na Balkanu Prema njegovom mišljenju, uprakos svim ranijim porukama iz Brisela o zamoru od proširenja ili poteza koje vuku lideri na Zapadnom Balkanu, upravo na primeru tog regiona - EU može da demonstrira da je sposobna da integriše nove članice i da pošalje ohrabrujuću poruku Ukrajini. “Ukoliko se pokaže da EU nije u mogućnosti da integriše državu od pola miliona stanovnika poput Crne Gore – čemu Ukrajina može da se nada. Dakle i evropska budućnost Ukrajine se brani u ovom regionu. I ja mislim da je zato EU konačno shvatila da ne može sebi da dozvoli da bude umorna. I kada se tri maraton često smo umorni ali opet nađemo poslednji gram snage da izguramo do kraja", smatra Subotić. S obzirom na to da j sve glasnije zalaganje za politiku faznog pristupanja, kako je to definisao Centar za evropske politike ili ideju ideju postepenog pristupanja koju je podržao Savet Evrope, Subotić ističe da će se ključni benefit ogledati u tome da će se ova ideja materijilizovati i kroz rad institucija EU i država članica. Međutim, uprkos svim nedoumicama u samoj EU, najveći posao je i dalje na zemljama Zapadnog Balkana. Bez njihovog pojačanog angažmana veliko je pitanje šta je ostalo od onoga što je postignuto pre 20 godina na samitu u Solunu. Subotić smatra da ukoliko Srbija nastavi sa ovakvim kursom rizikuje da je i države poput Albanije i Severne Makedonije, koje su tek otvorile pristupne pregovore - tokom narednog perioda i prestignu. “Srbija ne sme da dozvoli da nastavi sa ovakvim kursom jer rizikuje da postane država koja će najviše nazadovati na svom putu u celom regionu. Ali mislim da to ugrožava ne samo nas, već i ceo region. Jer bez izgledne budućnosti za Srbiju kao centralne države u regionu – ceo region se stavlja pod rizik”, ocenjuje Strahinja Subotić, iz nevladinog Centra za evropske politike.
Pogledaj vesti o: Subotica

Nastavak na VOA...