Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Avg.2018, 13:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duborez – ukras pravoslavnih svetinja
Duborez je spoj zanata, umetnosti i duhovnosti koji je nekada ulepšavao plafone, nameštaj i slike u kućama, a danas je zanat kome gotovo da preti izumiranje. Retki su ljudi koji ga neguju s posvećenošću i ljubavlju, a ovo je priča o jednom od njih, Subotičaninu Radomiru Ninkovu čija dela krase ikone i druge svetinje u pravoslavnim hramovima na severu Vojvodine.
Krst kao simbol hrišćanstva, preplet koji označava beskonačnost čovekovog trpljenja i praštanja, grozd iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << vinograda Gospodnjeg, ptice koje dočaravaju rajski prostor.... Ti motivi izrezbareni u drvetu, a tanani kao da su stvoreni od najfinije čipke dela su profesora istorije Radomira Ninkova koji se već 15 godina s ljubavlju i umećem bavi duborezom, starim zanatom koji je u prošlosti bio veoma prisutan, a sada je prava retkost.
"Na ovom prostoru je dosta bio razvijen duborez. Postoje te, takozvane škole, Debarska i Ohridska, koje se stilski nešto razlikuju, ali imamo i ovaj evropski, barokni stil, koji je mnogo prisutniji u našim krajevima", objašnjava Radomir Ninkov, profesor istorije i samouki duborezac.
Duborezi Radomira Ninkova krase pravoslavne hramove: Crkvu Svetog Vaznesenja Gospodnjeg u Subotici, Arhiđakona Stefana na Kelebiji, Svetog proroka Ilije na Paliću i kapelu na pravoslavnom groblju u Pačiru, posvećenu istom svecu.
"Moji duborezi mogu da se vide u Hramu svetog Vaznesenja Gospodnjeg u Subotici. Tu sam radio osam celivaonica i ramove za četrdesetak ikona. Takođe sam duborezom ukrasio dva nalona koji se koriste za čitanje svetog Jevanđelja. Napravio sam i episkopske tronove za pravoslavne crkve na Paliću, Kelebiji i Pačiru. Pored toga, radio sam i Bogorodičin tron za crkvu u Pačiru i gornji deo ikonostasa za kapelu na pravoslavnom groblju u Pačiru", kaže Radomir Ninkov, nabrajajući svoja duborezačka dela i crkve koje ona krase.
Drvo je ukras prirode, ali i dragocen materijal za duborez. Radomir Ninkov svoja dela rezbari u drvetu lipe, trešnje, višnje, kruške, ali mu je najdraži orah koji ga je, kaže, oduvek posebno privlačio za stvaranje dela koja krase svetinje u pravoslavnim hramovima.
"To je zaista jedan divan osećaj. Samo saznanje da će taj duborez, pored umetničke, imati i upotrebnu vrednost i kada znate da će se neko Bogu moliti ispred onoga što ste vi načinili, bilo za zdravlje svojim najmilijima ili neko drugo dobro, pričinjava mi veliko zadovoljstvo i stvara divan osećaj svrsishodnosti stvaranja", kaže Radomir Ninkov.
Duborez danas, uglavnom, krasi ramove ikona, celivaonice, nalone za jevanđelja i tronove za episkope u pravoslavnim crkvama, a ta lepota istkana u drvetu duborezom – koji je nekada ulepšavao i plafone, nameštaj i slike u stanovima i kućama – najlepši je spoj zanata, umetnosti i duhovnosti koji svedoči o lepoti stvaralaštva koje je ljudskih ruku delo i svakako zaslužuje ne samo da bude vaskrsnut iz prošlosti već i da bude sačuvan za budućnost.
Pogledaj vesti o: Subotica
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
