Izvor: RTS, 04.Okt.2014, 14:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je Neven nevin?
Nema Nevena Subotića, nema Adema Ljajića. Neće ih biti za mečeve protiv Jermenije i Albanije. Najverovatnije ih neće biti i u sledeće dve godine. A možda ih više nećemo nikada gledati u dresu reprezentacije Srbije.
Ma koliko ova tvrdnja zvučala pretenciozno i podsećala na naslove u žutoj štampi izvučene iz konteksta ova pomisao ipak nije tako neverovatna.
Neven Subotić ne igra za reprezentaciju od meča sa Hrvatskom u Beogradu posle kojeg je nacionalni >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << tim praktično izgubio šanse da se plasira na Svetsko prvenstvo 2014.
Kako su tada mnogi mediji preneli, Subotić je rekao: „ Ova odluka važi samo do kraja 2013. godine. Voleo bih da budem deo ekipe koja će igrati kvalifikacije za Prvenstvo Evrope u Francuskoj."
Dan kasnije, na aerodromu Nikola Tesla, tadašnji selektor Siniša Mihajlović je saopštio Subotićevu odluku, ne skrivajući razočaranje.
Tihi i povučeni momak oduvek je bio drugačiji od ostatka ekipe. Nije se mnogo promenio od kada je došao u nacionalni tim i debitovao u sjajnoj pobedi nad Rumunijom (3:2) u kvalifikacijama za SP 2010, u vreme selektora Radomira Antića.
Malobrojni intervjui, skromno ponašanje i povučenost nisu dali mnogo prilika da se sazna nešto o momku koji je u reprezentaciji uglavnom provodio vreme sa Zdravkom Kuzmanovićem, koji je uzgred budi rečeno sasvim drugačiji tip, ali sa kojim ga je povezivalo slično odrastanje.
Obojica su odlučili da igraju za reprezentaciju Srbije iako su imali ponude reprezentacija iz bogatijih zemalja. Subotić je mogao da bira između Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Bosne i Hercegovine, navodno i Hrvatske.
"Nikada nisam imao dilemu za koju reprezentaciju ću da igram. Odlučio sam na osnovu onoga što sam osećao", rekao je u intervjuu objavljenom sredinom prošle godine.
Ta odluka da zaigra za Srbiju izazvala je mnogo odobravanja iz sasvim očiglednih razloga. Neven nikada nije pridavao preveliku važnost tom događaju, za njega je sve to bilo normalno.
Možda baš zato što je takav, skroman i pomalo zatvoren u sebe, nikada nije ispričao događaj sa utakmice koju je Srbija igrala protiv Austrije, takođe u kvalifikacijama za SP 2010.
Početkom utakmice, u jednom od duela pred golom, zgazio ga je jedan protivnički igrač. Subotić se nije obazirao na povredu dobijenu posle tog starta. Odigrao je čitav meč sa ranom na stopalu koje je krvarilo narednih sat i po vremena.
Niko ne bi ni saznao šta se dogodilo da ekonom Nemanja Nikolić, dok je spremao stvari posle utakmice, nije pokupio kopačke i video Subotićevu punu lokve krvi.
Ne znam da li se ikada neko odužio naciji i precima, i da li je Subotić to uradio svojom odlukom i posvećenošću ekipi. Ali ovde se i ne radi o Subotiću i naciji.
Istog tog dana dok je Mihajlović govorio o Subotićevoj odluci ne skrivajući razočaranje, reprezentativci Srbije su pokušavali da ne pokažu nezadovoljstvo Nevenom odlukom.
Ta Nevenova izjava da ide u klub da napreduje u igri i radi na sebi, i to kada je izgubljena šansa da se ide na Svetsko, ne može da se primi raširenih ruku i sa srdačnim osmehom.
Pa čak i da je to bio loš i nespretan izgovor - Subotić je ostavio ekipu. Ostavio je saigrače. I još ih javno nazvao nedovoljno kvalitetnim da sa njima napreduje.
Ako uopšte postoji dug prema narodu i zemlji svojih predaka, Neven Subotić ga je možda odužio. Ali je verovatno ostao nešto dužan saigračima. Bar objašnjenje u lice.
Jako je teško spekulisati šta se tačno dogodilo, koji su uzroci njegovog nezadovoljstva i uznemirenosti. Pogotovo što je on sms i elektronskim porukama komunicirao sa novim selektorom objašnjavajući svoj stav.
Ali to se rešava razgovorom. Licem u lice. I zbog onoga zbog čega je Neven juče otkazao reprezentaciji i zbog onoga zbog čega bi sutra on, ili neki novi Neven hteo da igra za Srbiju.
Nije fer što je okrenuo leđa saigračima i nacionalnom timu, ali bi još manje bilo fer da Savez i nacija okrenu leđa Nevenu Subotiću.
U nedelju: Ljajić još jednom ...
Pogledaj vesti o: Subotica
