Izvor: Politika, 21.Nov.2010, 23:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Cipele za svet – domaće, a italijanske za 5.000 evra

Skupa obuća visokog kvaliteta sa potpisom „Pakerson” pravi se i u Subotici, ali je nedostupna džepu prosečnog građanina Srbije, pa se prodaje u inostranstvu

Subotica – Punih sedam godina u pogonu „Leonardo“ u Subotici sa proizvodne trake silaze vrhunske italijanske cipele marke „pakerson“ koje su nedostupne džepu prosečnog građanina Srbije. Svakoga dana 146 radnika, pretežno žena, kroji, šije i sastavlja 500 gornjih delova obuće i 200 pari gotovih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << cipela, što u proseku čini četvrtinu proizvodnje u matičnoj italijanskoj fabrici. Zbog kupaca spremnih da za par cipela izdvoje nekoliko stotina evra, Antonio Brotini, vlasnik fabrike i nastavljač porodične tradicije utemeljene još 1923. godine, povećanje efikasnosti i stalno podizanje kvaliteta smatra jedinim mogućim načinom opstanka na surovom tržištu proizvodnje obuće.

– Moto naše firme je da smo inventivni od 1923. godine. A to znači da moramo da ulažemo u napredak i da očuvamo kvalitet – kaže Brotini za „Politiku“ dok zajedno sa Slavicom Milodanović, odgovornom za poslovanje „Pakersona“ na srpskom tržištu, pokazuje kako teče tok proizvodnje.

– Mislim da smo blizu toga da ovde izrađujemo i cipele za visoku modu koju proizvodimo u Italiji. Pre nego što sam otvorio fabriku u Subotici detaljno sam se raspitao i obišao Rumuniju, Bugarsku, Slovačku, ali sam samo ovde našao vrhunski kvalitet u radu sa kožom. To je meni izuzetno važno jer 60 odsto posla je ručni rad – ističe Brotini.

„Pakerson“ cipele nalaze se na rafovima u Italiji, u Rusiji imaju 10 prodavnica izdatih u franšizu, snabdevaju više od 200 trgovina obuće, prisutni su u arapskim zemljama na Bliskom istoku, a uskoro otvaraju i prvu prodavnicu u četvoromilionskom gradu Ninbo u Kini. U zavisnosti od marže u zemlji gde se prodaju, cipele nastale u porodičnom biznisu Brotinijevih koštaju od 250 do 300 evra u Italiji, u Rusiji od 450 do 550 evra a u Kini njihova cena ide i do 600 evra. Ipak, i njihov radnik u italijanskoj fabrici teško da može sebi da priušti cipele u čijoj proizvodnji je učestvovao, a to je gotovo nemoguće njegovom kolegi u Subotici.

– Roba od niskog do srednjeg kvaliteta biće proizvedena u Kini, Vijetnamu ili nekoj od država Dalekog istoka, dok će visoka srednja i visoka klasa proizvoda nastaviti da se pravi u Evropi, ali sa delovima izrađenim na Dalekom istoku. Moramo da se prilagodimo situaciji koju diktira svetsko tržište. Kada pravite cipelu za onog kome ona nije neophodna, i ko je kupuje iz čistog zadovoljstva, onda morate neprestano da pazite na kvalitet, i da za istu cenu uvek date više – kaže Brotini.

Kao nekadašnji predsednik Odbora obućara Italije, a potom od 2003. do 2006. godine i predsednik Udruženja obućara Evropske unije, Antonio Brotini imao je uvid u stanje u ovoj oblasti u gotovo svim zemljama Starog kontinenta. Kaže da nije specifičnost Srbije da je reč o „siromašnoj“ delatnosti, odnosno o poslu gde zbog visoke cene sirovina, mnogo uloženog ručnog rada mali profit teško da stvara šanse za investiranje. Ipak, Brotini je u obućarsku branšu u Srbiji uložio 1,5 miliona evra, što je u ovoj grani visoka investicija.

– Mogao sam da kupim vilu u Monte Karlu, umesto toga, ulagao sam u novu proizvodnju. Planiram proširenje pogona, nove investicije i prvi put razmotriću mogućnost da tražimo kredit ili neku subvenciju države Srbije za zapošljavanje i obuku novih kadrova – naglašava Brotini.

U nekoliko prodavnica u Moskvi i Sankt Peterburgu za posebnu klijentelu primenjuje se tehnologija nazvana „tejlor mejd“. Razvijena je u Institutu za istraživanje u Španiji i na Univerzitetu u Minhenu, a podrazumeva trodimenzionalno „skeniranje“ noge kroz specijalnu čarapu. Na osnovu ovog virtuelnog otiska stvara se kalup za cipelu.

– To je klijentela koja obično traži cipele od krokodilske kože koje staju oko 5.000 evra. Od trenutka snimanja noge do obuvanja ove cipele, izrađene specijalno za nogu i način hoda kupca, prođu četiri sedmice – kaže Brotini.

Aleksandra Isakov

objavljeno: 22.11.2010

Nastavak na Politika...