Izvor: Politika, 21.Feb.2010, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buja vinogorje Telečke visoravni
Tradicionalna „Vinarijada” u Feketiću kod Malog Iđoša okuplja sve veći broj učesnika što je pouzdan znak da se vraća tradicija vinogradarstva u ovom delu Bačke
Feketić – Više od sto uzoraka najkvalitetnijih vina, od autohtonih sorti grožđa koje uspevaju na obroncima Telečke visoravni, bilo je minule subote izloženo na tradicionalnoj „Vinarijadi" u Feketiću, na sredokraći puta između Subotice i Novog Sada. Tiskali su se oko degustatorske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << trpeze, tokom čitavog dana, brojni znatiželjnici da probaju italijanski ili rajnski „rizling", „kaberne sovinjon", „šardone", „frankovku", „župljanku", „vranac" i razna druga – bela, crna i roze vina. Našlo se tu i obilje desertnih „nektarskih" napitaka od višnje, trešnje, maline, meda...
Ovo svojevrsno tradicionalno okupljanje dobrih uzgajivača vinove loze, kao i poštovalaca bogova vina i vinogradarstva – grčkog Dionisa, a rimskog Bahusa – priređuje se u ovom selu, na području opštine Mali Iđoš, svakog trećeg februarskog vikenda, ali nema takmičarski, već sajamski karakter. Organizuje se, ponajviše, kaže Kalman Oros, predsednik seoskog udruženja poljoprivrednika, da bi se vinogradari iz ovog dela Bačke sastali pre početka velikog posla na rezidbi loze, da zajednički probaju proizvode od prošlogodišnjeg roda, razmene iskustva i dogovore se o daljoj saradnji.
– Ovaj deo Vojvodine ima idealne prirodne uslove za uzgoj vinove loze i nekada je predstavljao značajno vinogorje u evropskim razmerama. Odavde su krajem osamnaestog i tokom devetnaestog veka, pa i u prvim decenijama dvadesetog, bačve sa stotinama hiljada litara vina odlazile na carske i kraljevske dvorove u Beč, London, Pariz i druge metropole našeg kontinenta. Nažalost u poslednjih šest decenija mnogi vinogradi su iskrčeni, pa mi sada pokušavamo da oživimo nekadašnju vinogradarsku tradiciju ovog kraja, da iskoristimo darove koje nam priroda pruža za proizvodnju vrhunskih vina – priča Kalman Oros i navodi da se površine pod vinovom lozom na padinama Telečke visoravni svake godine znatno uvećavaju.
Ovu priču potvrđuje za „Politiku" i Mikloš Lodi iz Feketića, koji – nastavljajući porodičnu tradiciju dugu dva veka – sa svojih četiri hektara vinograda i petnaestak hiljada čokota tržištu godišnje isporuči oko četrdeset hiljada litara vrhunskog vina, proizvedenog „po proverenim starinskim receptima, bez iole šećera i bilo kakvih drugih primesa."
– Gajenje vinove loze na ovim prostorima poslednjih godina dobija na zamahu, pa vinogorje na Telečkoj visoravni ponovo počinje da buja. Uspevamo da sačuvamo tradicionalni način podizanja vinograda, obrade, rezidbe, kao i proizvodnje vina. To prati i vekovima nasleđivana i negovana tehnologija domaće radinosti, alati, razne sprave, posude za vina i podrumi u kojima se ona čuvaju – naglašava Mikloš Lodi, uz preporuku da i „ravničarsko" vino, ako se konzumira u umerenim količinama, uvek zrači pozitivnom energijom, „pobuđuje i uzbuđuje i treba ga piti kao izvor zdravlja u svakoj prilici."
Ni ova „Vinarijada" nije prošla bez ceremonijala grupe vitezova Bačkog vinskog reda „Sveti Đorđe". Odeveni u tradicionalne odore, predvođeni „Velikim majstorom" Janošem Totom, vitezovi su kao vrsni poznavaoci i promotori „pića bogova", gostima predusretljivo objašnjavali „kulturu življenja sa vinom." Pri tom su ovo piće svima preporučivali, ali „ni mleko kao napitak nisu osporavali."
Poseban ton ovom druženju vinogradara, proizvođača i ljubitelja vina dao je Miodrag Munćan Draganče iz Iđoša u Banatu, izvodeći na buretu „Vinogradarsku himnu", uz pomoć metalnog i drvenog čekića, koji su mu poslužili kao „bubnjarske palice". Pošto je po struci bačvar, često nastupa na ovakvim i sličnim manifestacijama, pa je tako i stekao nadimke „Balkanski virtuoz" i „Iđoški Betoven."
– Pravog vina nema ukoliko ne odleži u dobroj bačvi napravljenoj od hrastovog drveta. Međutim, prilikom izrade bureta nije dovoljno samo odabrati kvalitetan materijal, već je u tom poslu bitna i veština majstora, koja se stiče kroz višegodišnju praksu i uz stalnu saradnju sa vinarima – kaže Draganče i dodaje da je veštinu „svirke" na buretu naučio još kao šegrt, „osluškujući kako bačva odzvanja, pre nego što se vino u nju natoči."
Petko Koprivica
[objavljeno: 22/02/2010]
Pogledaj vesti o: Subotica
