Izvor: Blic, 22.Sep.2014, 17:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Blic" u subotičkoj šetnji sa Kalinićem: Brat mi je čestitao prvi put u životu
Nikola Kalinić, srebrni “orao” koji potiče iz ugledne sportske porodice, postao je ovih dana građanin broj 1 Subotice, u što smo se uverili u jednom izlasku s njim.
Zoran Kalinić, Nikolin otac, proslavljeni je stonoteniski as, višestruki je svetski i evropski prvak. Majka Dragica je višestrana sportistkinja, stariji brat Uroš uspešni vaterpolista, trenutno je u Francuskoj, a sestra Mina je trenirala odbojku.
- Treniram košarku od trećeg razreda osnovne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << škole, ali prvi put u životu mi je brat čestitao sada zbog srebra u Španiji. Roditelji su mi veliki uzor, a posle njih je to Uroš. On je moj drugi tata. Očeve sportske uspehe nisam imao priliku da pratim jer sam bio mali, ali on bodri mene, savetuje me da nastavim ovim putem. Postigao je veliki uspeh u stonom tenisu, u kući dominiraju njegove medalje, ali zna da je meni taj sport dosadan. Svi u porodici smo veliki kritičari.
Nikola Kalinić
Datum rođenja: 8. 11. 1991.
Mesto rođenja: Subotica
Nacionalnost: Srbin
Visina: 202
Težina: 101 kg
Pozicija: krilo
Klubovi:
Spartak (2009-2010), Vojvodina (2010-2013), Radnički (2013-2014),
C. zvezda (2014-)
Reprezentacija:
Bronzana medalja 2013. na Univerzijadi u Kazanju, srebrna na Svetskom kupu u Španiji
Priča da se posle velikog uspeha utisci polako sležu, raduju ga sreća i osmesi drugih zbog košarke, jedino žali što ekipno nisu pružili veći otpor Amerikancima.
- Raduje me što vidim da ljudima mnogo znači, prilaze, čestitaju. Verovali smo da igramo dobru košarku i da ćemo nekome pomrsiti račune, ali niko nije verovao da ćemo stići do finala. Ko kaže da jeste, mislim da laže. Imao sam veliku želju i motivaciju na terenu, ali to je kod mene uvek tako. Imam dobre predispozicije, ali je neophodan veliki rad, pogotovo što sam iz Subotice. Kada niste iz Novog Sada ili Beograda, teško se za vas može čuti.
Iako nije bio siguran da će otići na Svetsko prvenstvo, kaže da njegov otac Zoran nije sumnjao u njega i da ga je pred odlazak bodrio rečima da radi kao i do sada i da će kad-tad doći do izražaja i šanse.
- S porodicom sam bio u kontaktu, osetio sam koliko su srećni, ali moja majka bi rekla da se nismo dovoljno puta čuli i kada se čujemo dva puta dnevno. Sportska smo porodica, sport je oduvek deo moga života, imamo velika očekivanja, ali to nikada nije bilo opterećujuće. Mama je stub porodice. Sigurno joj nije bilo lako sa troje dece, jer je tata često bio odsutan zbog sportskih obaveza. Ona je uvek bila tu za nas, usmeravala nas i podigla. Od srca kažem svaka joj čast na tome. Verujem da je mojima bilo teže da gledaju utakmicu nego meni da je odigram, to svaki sportista zna, ne bih voleo da osetim kako je navijačima, jer za mene bi to bila tortura. Ova sezona mi je veoma bitna sa Zvezdom. U Zvezdi sam sve dobio, a kada si tamo, ambicije su velike. Nemam šta više da poželim.
Zvezda
Nikola se nakon tri dana odmora priključio pripremama Crvene zvezde, a izabrao je da nosi dres sa brojem 12
Za saradnju sa Aleksandrom Đorđevićem kaže da je sjajna, mnogo je naučio od njega i stručnog štaba, a najveći utisak od priprema do medalje na Kalinića ostavio je doček u Beogradu, izlazak na balkon. Ne krije da mu prijaju čestitanja nepoznatih ljudi.
- Volim Suboticu, ali dolazim samo nekoliko puta godišnje. Ranije je teren na kojem sam počeo da igram košarku u naselju Aleksandrovo bio prazan, ali danas kada sam prolazio klinci su bacali loptu na koš. To već dugo nisam video i srećan sam zbog toga - kaže Nikola Kalinić.
.jpg)
