Izvor: Politika, 02.Dec.2011, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez poreza i carina svima lepše
U režimu Slobodne zone „Subotica“ već posluju „Simens“, „Dunker motori“, „Norma grupa“, „Kontinental“, a u komšiluku se planira i otvaranje pogona „Kalcedonije“ i „Svarovskog“
Subotica – Slobodna zona „Subotica“ ovoga jula je proširena sa 15 na 20 hektara, a već preko polovine površina je zauzeto ili rezervisano za kompanije koje rade isključivo za izvoz. Korisnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bescarinske zone u okviru Industrijskog parka „Mali Bajmok“ jesu neke od najvećih multinacionalnih kompanija. Ovde već šest godina radi „Simens“, svoje pogone otvorili su i prve radnike zaposlili „Norma grupa“ i „Dunker motori“, a sa „Konti tek fluidom“, ćerka firmom kompanije „Kontinental“ upravo je potpisan ugovor o dodeli bespovratnog iznosa kao podsticaj zapošljavanju. Kompanija „Kontinental“ gradiće halu vrednu 10 miliona evra na prostoru od preko 40.000 kvadratnih metara a zaposliće 250 radnika. Ove sedmice ugovor o izgradnji pogona u okviru Industrijskog parka potpisan je i sa italijanskom „Kalcedonijom“ koja najavljuje zapošljavanje hiljadu radnika, kao i austrijskom kompanijom ukrasa „Svarovski“. One se još nisu izjasnile da li žele da posluju unutar režima Slobodne zone, ali se pretpostavlja upravo zbog toga što su svoje hale locirale u Malom Bajmoku, i zbog niza pogodnosti koje imaju, da će i one želeti da budu uključene u ovaj bescarinski režim.
Slobodna zona „Subotica“ trenutno je privredno najživlji i investitorima najinteresantniji partner. Iako unutar privredno-tehnoloških parkova Subotica poseduje preko 120 hektara nekadašnjih vojnih kasarni i poligona, oni trenutno zvrje prazni, a investitori se radije odlučuju, da kako je to slikovito rečeno na otvaranju pogona „Norma grupe“, grade hale na mestu gde u trenutku sklapanja ugovora gotovo još raste kukuruz. Međutim, grad je uspeo da u dogovorenim rokovima od nekoliko meseci do industrijske zone dovede svu kompletnu infrastrukturu, gas, električnu energiju, telekomunikacione linije, put. Uz podsticaje za zapošljavanje novih radnika koje daje Republika, grad poklanja investitorima i zemljište, uz obavezu da zaposle određeni broj radnika, a osim toga od 21. oktobra odlukom vlade korisnici u režimu slobodnih zona oslobođeni su plaćanja PDV-a za energente: električnu energiju, gas, mazut i ugalj. Kako za „Politiku“ kaže Sava Radak, direktor Slobodne zone „Subotica“, reč je pravom primeru grinfild investicija, gde se od ulagača očekuje da podigne halu, donese opremu i zaposli radnike.
Trenutno, u pogonu „Simensa“ radi 470 radnika, a za potrebe ovog nemačkog giganta koji u Subotici proizvodi delove za vetrogeneratore, gradi se nova hala od 3.000 kvm. Može se reći da je praktično „Simens“ razvio slobodnu zonu, jer je tu prisutan od 2005. godine, i sve što se proizvede ide u izvoz, ali i da se možda najmanje okoristio od toga jer se nalaze na privatnom zemljištu i u hali drugog nemačkog investitora. Međutim, upravo uspešno poslovanje te kompanije bio je i mamac, ali i garancija da i drugi mogu ovde dobro i sigurno da posluju. Tako je prošle godine potpisan ugovor sa „Norma grupom“ koja proizvodi delove za auto-industriju i „Dunker motorima“ koji proizvodi male elektromotore za venecijanere. Obe fabrike trenutno zapošljavaju tek deo od planiranog broja radnika, „Norma“ ima 60 zaposlenih, a planira 450, a „Dunkermotori“ 54, dok je u planu posao za oko 300 ljudi.
– U pregovorima smo sa „Dunker motorima“ da pored ove hale od 1.500 kvadratnih metara koju koriste, izgradimo za njih još jednu dvostruko veću. Osim toga, Slobodna zona želi da zameni svojih 2,5 hektara koji se nalaze na drugom kraju grada, za parcelu od 1,5 hektara pored nas i to bi bilo u vlasništvu Zone, za razliku od ostalog zemljišta kojim raspolaže grad – kaže Radak.
Najbolja godina u poslovanju Zone bila je 2008. kada je u nju uneta vrednost od 136,8 miliona evra, dok je pretprošla i prošla godina bila nešto slabija zbog uticaja krize. Do sredine ove godine u Zonu je ušla roba u vrednosti od preko 65 miliona evra.
Aleksandra Isakov
objavljeno: 03.12.2011
