Izvor: Politika, 07.Mar.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Betonski okovi „lek” za Palić
Iako je obezbeđen novac za podizanje betonske kasete u jezeru, u kojoj bi se mulj taložio, stručnjaci skeptični prema ovom rešenju
Subotica – Ove godine, bar prema najavama iz gradske vlasti, trebalo bi da počne izmuljavanje Palićkog jezera. Kako su izjavili gradonačelnik Modest Dulić i njegov pomoćnik Nebojša Janjić, iz pokrajinske kase obezbeđeno je 60 miliona dinara, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a Suzana Dulić iz Gradskog sekretarijata za komunalne poslove za „Politiku“ kaže da je subotički Fond za zaštitu životne sredine obezbedio 21 milion dinara.
– Taj novac je predviđen za radove na izmuljavanju, odnosno izgradnji jedne od dve betonske kasete u sektoru tri, i početak izmuljavanja iz sektora četiri – kaže Suzana Dulić.
Jezero bi se čistilo na osnovu idejnog projekta i studije opravdanosti vađenja mulja iz jezera koje je 2011. uradio Institut „Jaroslav Černi“, na osnovu čega je urađen i glavni projekat. Ideja je da se oko 1,3 miliona kubnih metara mulja premesti iz četvrtog, turističkog sektora u udaljenije sektore, drugi i treći, gde bi bile izgrađene posebne betonske kasete u koje bi se mulj taložio, a kroz propusnu podlogu cedio u jezero. U drugom sektoru predviđena je izgradnja „močvarnih ostrva“, tzv. vetlenda. O toj ideji stručnjaci različitih profila izrekli su niz primedaba, od kojih mnoge ni do danas nisu uvažene.
Vanredni profesor Građevinskog fakulteta u Subotici dr Đula Fabijan, hidrauličar, rekao je za „Politiku“: – Kao prvo, smatram da je neprirodno formirati deponiju mulja u samom jezeru. Posledice tog poduhvata u ekološkom pogledu nisu dovoljno izučene. Ne zna se kako će to rešenje uticati na osetljiv ekološki sistem,kakvo je jezero Palić. Mulj bi trebaloodstraniti iz jezera, prema tome kasete formirane pomoću betonskih potpornih zidovane predstavljaju rešenje. S jedne strane, smanjujupovršinuvodnogogledala, asadruge ne zna se kako će tako stvorena deponijatokom vremena uticati na živi svet jezera.
Jedan broj sagovornika „Politike“ na ovu temu izražava nedoumicu i kad je u pitanju cena tog poduhvata. Tako je na sajtu Ministarstva za energetiku i zaštitu životne sredine navedeno da projekat koji će početi ove godine, sa neizvesnim izvorom finansiranja, košta 25,2 miliona evra. Na sajtu grada u projektu „Jaroslava Černija“ piše da ceo posao izmuljavanja staje 15 miliona evra. Uz pomoć Pokrajine, grad će ove godine finansirati samo jednu od dve predložene betonske kasete u trećem sektoru, čija je vrednost oko 150 miliona dinara. Kako stručnjaci kažu, to praktično znači da se u projekat koji će imati neizvestan učinak ulazi sa pet odsto obezbeđenih sredstava.
Neslaganje sa ovakvim projektom stručnjaci obrazlažu i činjenicom da bi se na opstanak jezera pozitivno moglo uticati i sa mnogo manje novca. Jedan od stručnjaka, koji je zbog prirode posla želeo da ostane anoniman, kaže da je projektni zadatak u startu pogrešno postavljen, i da se lokalna uprava odmah usmerila na vađenje mulja, umesto na aktivnosti koje bi doprinele poboljšanju kvaliteta vode, što je osnovni problem.
Mišel Roman, hidrolog i savetnik za sanaciju Palića, koji je u Subotici posredstvom GIZ-ovog programa CIM koji podrazumeva upućivanje stručnjaka iz Nemačke i EU, takođe smatra da bi za Palić važnije, a za grad jeftinije bilo izgraditi kanalizacionu mrežu i potisni vod koji bi kanalizaciju povezao sa prečistačem. – To sve košta 4,5 miliona evra, pored toga do 200.000 evra je potrebno da se prečistač unapredi i dodatno smanji nivo fosfora u plitkom nizijskom jezeru, i još toliko za eksproprijaciju poljoprivrednog zemljišta radi stvaranja svojevrsne tampon-zone oko Palića – kaže Roman.
Umesto toga, gradska uprava se odlučila za skuplji projekat izmuljavanja, pri čemu će ostati i dalje nerešen problem kvaliteta vode koja se pušta u Palić, saglasni su sagovornici „Politike“.
Aleksandra Isakov
objavljeno: 07.03.2013.
