Izvor: Politika, 07.Feb.2015, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Albanci preko Srbije beže u Evropu
Palić je postao poslednji „bazni logor” za kosovske Albance cilj je najčešće Švajcarska, Nemačka ili Belgija
Subotica – Ovo više nije krijumčarenje ljudi, ovo pre liči stampedo, opisuje situaciju jedan od državnih službenika koji se svakodnevno sreće sa problemom ilegalnog prelaska državne granice Srbije sa Mađarskom.
Granični pojas oko Subotice postao je gotovo „pešačka zona” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u kojoj već s prvim sumrakom grupe ljudi kreću na teritoriju Mađarske, pa se događa da tokom noći više desetina ljudi pređe granicu. Među njima većinu čine kosovski Albanci kojima je cilj da se domognu neke od zemalja Evropske unije, prvenstveno Švajcarske, Nemačke i Belgije, gde ih obično čeka rodbina.
Granični pojas prema Mađarskoj, otkako je poslednjih 10 godina postao i poslednja barijera ka Evropskoj uniji, neprestano ilegalno pokušavaju da pređu razne grupe emigranata. Prethodnih godina oni su uglavnom stizali iz ratom zahvaćenih azijskih i severnoafričkih zemalja. U Osnovnom javnom tužilaštvu u Subotici kažu nam da se u poslednjih pola godine slika na terenu menja i da više od polovine onih koji pokušavaju da imigriraju čine kosovski Albanci.
Kosovski mediji javljaju da svakodnevno, posebno u večernjim časovima, između pet i 10 autobusa kreće sa Kosova i Metohije put Merdara, a odatle ka Subotici. Osim autobusima, na hiljade ljudi svakodnevno se i privatnim putničkim i kombi vozilima upućuje u neizvesnost ubeđeni da je i ona bolja od onoga što imaju na svom rodnom pragu.
Jedna od vila na Palićkom putu postala je poslednjih meseci poznata kao sabirno mesto za kosovske Albance koji žele da odu u Evropsku uniju. Prema podacima do kojih je došla „Politika”, ovu vilu drži osoba koja se ranije bavila krijumčarenjem ljudi, odležala je čak i zatvorsku kaznu za to, a sada se zdušno posvetila novom poslovnom aranžmanu obezbeđujući prenoćište onima koji žele da odu iz zemlje. Već pogled na travnjak ispred vile svedoči da onome ko je iznajmljuje nije cilj da privuče turiste,pošto izgleda kao zbeg. Razbacana plastična ambalaža, kese, izgubljena rukavica, kaiš, papiri.... i muškarci koji stoje u dvorištu i puše.
Na pojavu nepoznate osobe iz vile istrčava mlađi čovek u crnoj jakni, sa minđušom u uhu, i iznervirano traži da se novinar udalji. Istim povišenim tonom obraća se na albanskom i grupi muškaraca koji su naišli, a sudeći po pokretima ruke i činjenici da se niz put formiraju nove grupe, traži da se i oni udalje od vile. Pošto je nakon „dobar dan” i „molim vas” iscrpljen razgovor na srpskom jeziku, on nastoji da na engleskom nezvanog posetioca ubedi da se tu ne dešava bilo šta nezakonito:
– Oni samo prespavaju, mi ih ne pitamo kuda dalje idu, ovde je sve legalno, nećemo probleme sa policijom.
Na putu za Palić (Foto A. Isakov)
Napominje kako sve više ljudi dolazi, pa kako nemaju mogućnosti da ih sve smeste, šalju ih u druge vile.
Rešenost njegovih privremenih gostiju da se probiju na Zapad ne može da pokoleba ni hladna kiša koja se polako pretvara u sneg. Duž Palićkog puta formiraju se grupe od po desetak ljudi, koje kreću ka granici. Ne nose veći prtljag, samo rančeve i poneku vrećicu. Među njima ima i žena, ali i sasvim male dece koju roditelji drže u naručju. Odbijaju svaki razgovor, ponašaju se kao da ne razumeju pitanja i samo odvraćaju „Hungari”, ne žele ni da poveruju u informaciju novinara da do granice ima bar još 20 kilometara. Na naše pokušaje da uspostavimo komunikaciju reaguje jedan stariji čovek koji nam potvrđuje da razume srpski jezik, a na pitanje zbog čega tako masovno odlaze odgovara: – Idi pa pitaj vlast u Prištini. Oni znaju. Zbog siromaštva, čega drugog!
Bar još pet vila na Paliću u poslednjih pola godine beleži znatan promet zahvaljujući noćenjima kosovskih Albanaca. Kako su „Politici” objasnili, oni formalno zaista samo pružaju uslugu licima koja se zvanično smatraju građanima Srbije i tu se kreću s ličnom kartom i papirima dobijenim na graničnom prelazu Merdare.
Posao se razgranao i nekim subotičkim taksistima koji ih prevoze do Palića, ali i od Palića do pograničnog pojasa. Pokušavajući da stignu do druge strane granice, kosovski Albanci istovremeno stižu i s one strane zakona. U pograničnom pojasu preuzimaju ih oni koji dobro znaju teren, uglavnom lokalnižitelji kojima su poznata mesta gde međa prolazi kroz šumski pojas oko grada. Oni, po pravilu u ovom lancu krijumčarenja ljudi, obično i prvi budu uhvaćeni.
U Osnovnom javnom tužilaštvu u Subotici za „Politiku” kažu da je samo u januaru uhapšeno više od 20 ovih „vodiča”. Zaprećena sankcija za krijumčarenje do pet osoba je i zatvorska, ali i uslovna kazna, a za više od petoro ljudi minimum je godinu dana zatvora. Međutim, zarada koju mogu da ostvare za neke je izuzetno primamljiva – od 150 do 300 evra po osobi koju prevode preko granice. Zbog toga nakon svake akcije policije, koja se neretko odvija u saradnji sa mađarskom stranom, na mesto uhapšenih dođu novi.
Mađarske pogranične službe dobro su opremljene termo-kamerama koje beleže kretanje ljudskog tela u mraku, te presreću ove azilante u pograničnom pojasu ili ih hvataju čim pređu na teritoriju Mađarske. Ipak, ko se zatekne noću na putu između pograničnih mesta Ašothalom i Morahalom, mora oprezno da vozi zbog kolona kosovskih Albanaca koji peške idu duž puta.
Ultradesničara Lasla Torockaja, gradonačelnika Ašothaloma, seoceta pored granice, naljutio je ovoliki priliv azilanata, pa je zatražio podizanje ograde između Srbije i Mađarske. Ovaj kandidat partije Jobik dobio je podršku gotovo dve trećine meštana. Njemu je inače u dva navrata zbog tuča i izgreda zabranjen ulazak u Srbiju. Za Radio Slobodna Evropa on je izjavio: „Ako se nešto ne promeni, postoji samo jedna mogućnost koja može da nam obezbedi sigurnost, to je podizanje ograde duž granice. To ne bi bila običnaograda, već kao na meksičkoj granici. Treba ponovo da se uvede graničarska služba koja bi patrolirala pored ove ograde.”
Azilanti privedeni u policijsku stanicu u Subotici (Foto Rojters)
Ukoliko uhvati ilegalne goste, mađarska policija ih smešta u centre za azilante. Kako prenose mediji, od početka 2015. mađarske vlasti primile su gotovo 13.000 zahteva za azil, a tokom čitave 2014. bilo je 43.000 zahteva. Broj tražilaca azila naglo je skočio od septembra do decembra, kada je podneto oko 21.000 zahteva. Agencija Rojters prenela je podatak da je tokom januara oko 10.000 kosovskih građana tražilo azil u Mađarskoj, dok je tokom 2013. godine primljeno 6.000 takvih zahteva. Povećanje broja tražilaca azila povezuje se sa ublaženim putnim propisima kojima se građanima Kosova omogućuje da dođu do granica EU preko Srbije.
Aleksandra Isakov
----------------------------------------------------------------------
Stefanović: 60.000 Albanaca želi pasoše Srbije
Srbiji je u ovom momentu podneto oko 60.000 zahteva kosovskih Albanaca za izdavanje pasoša, rekao je juče ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.
„Imamo 60.000 i više zahteva Albanaca sa Kosova i Metohije za izdavanje pasoša naše države”, rekao je Stefanović i dodao da to tumači kao želju Albanaca da Srbija bude njihova zemlja.
„Veći broj Albanaca želi da prizna Srbiju kao svoju zemlju. Ja to tumačim tako”, istakao je Stefanović.
Ministar je saopštio da je policija u poslednjih 48 sati uhapsila 290 osoba koje su pokušale da pređu granicu Srbije u nameri da ilegalno odu u zemlje Evropske unije. „U poslednjih nekoliko dana alarmantno je uvećan broj osoba koje hoće ilegalno da pređu na teritoriju Mađarske”, ukazao je ministar i precizirao da su protiv 256 osoba podnete prekršajne prijave, a da su protiv 15 krijumčara podnete krivične prijave.
Pored mađarskog sela Ašothalom (Foto Rojters)
Stefanović je, sa ambasadorom Švedske Kristerom Aspom potpisao Protokol o sprovođenju sporazuma Srbije i Evropske zajednice o readmisiji lica koja nezakonito borave, precizirajući da se u ovom momentu oko 1.500 osoba iz Srbije prijavilo za azil u Švedskoj. Od tog broja, 95 ili 96 odsto biće vraćeno u zemlju.Ambasador Švedske, kako prenosi Tanjug, ukazao je da u njegovoj zemlji postoji veliki broj „lažnih azilanata”, ne samo iz Srbije, i da najveći broj njih bude vraćen u Srbiju, odnosno da veoma mali broj zahteva biva prihvaćen.
Uprava granične policije pojačala je kontrolu granice sa Mađarskom i aktivno sarađuje s kolegama kako bi sprečila migrante iz Sirije, Avganistana, ali i sa Kosova i Metohije, da ilegalno prelaze državnu granicu. Načelnik odeljenja u Upravi granične policije MUP-a Mitar Đurašković izjavio je za Tanjug da su u oktobru prošle godine evidentirana 32 ilegalna prelaska granice sa Mađarskom osoba sa područja KiM, dok je u januaru ove godine uhvaćeno njih 656.
Đuraškovićje naveo i da ta statistika pokazuje dve stvari – mere koje preduzima MUP na sprečavanju ilegalnih prelazaka državne granice, „ali i uslove (u državama EU), koji očigledno pogoduju državljanima Srbije (Albancima) sa KiM i koji njih očigledno stimulišu da migriraju”.
„Razlozi su ekonomski, a najčešće odlaze u Nemačku, Francusku, Švedsku, Švajcarsku”, rekao je Đurašković i podsetio da su u toku 2014. pripadnici MUP-a otkrili 9.014 osoba u ilegalnom prelasku državne granice.
Albanci sa područja Kosova i Metohije, preko administrativne linije uz potvrdu legalno ulaze na područje centralne Srbije, a krše zakon kada ilegalno pokušaju da pređu granicu sa Mađarskom kako bi nastavili put dalje ka državama EU. Ta potvrda je jedno od rešenja predviđenih Briselskim sporazumom, ali je reč o dogovorima koje je svojevremeno sa Prištinom i Briselom postigao još Borko Stefanović.
Policija u poslednja dva dana uhapsila 290 osoba u ilegalnom prelasku (Foto Rojters)
Koristeći ovu potvrdu, državljani Kosova mogu da uđu na teritoriju centralne Srbije, a u Mađarskoj ih primaju sa njihovim pasošem. U praksi se pokazalo da evropske zemlje veoma brzo utvrde podatke o bilo kojoj osobi, i čiji je državljanin, čak i ako ona kod sebe nema nikakve dokumente. U slučaju da je reč o državljanima Srbije sa Kosova i Metohije, na njih se primenjuje sporazum o readmisiji, što znači da će, u slučaju traženja azila, po skraćenoj proceduri automatski biti vraćeni nazad. Srbija je primljena na listu sigurnih zemalja, što je neophodan uslov za belu šengen listu.
Državljani zemalja koje nisu na listi sigurnih zemalja, kao što je Kosovo, dobijaju mogućnost da najmanje šest meseci žive u zemlji u kojoj traže azil, sve dok se odlučuje o njihovom zahtevu. Oni od države domaćina dobijaju određena sredstva za život, njihova deca imaju pravo da idu u školu, a u nekim zemljama čak mogu i privremeno da se zaposle.
B. Bilbija
----------------------------------------------------------------------
Bekstvo u dubokim čizmama
Dogovorom o slobodi kretanja postignutim u Briselu, između Beograda i Prištine, pronađen je model da Albanci sa Kosova i Metohije koji ne poseduju lične karte koje je izdao MUP Republike Srbije, mogu putovati preko teritorije centralne Srbije.
Kada građanin Kosova s ličnom kartom na kojoj piše republika Kosovo dođe na punkt srpske policije, to jest administrativni prelaz između KiM i centralne Srbije, policajac je dužan da mu izda potvrdu koja u osnovi zamenjuje njegovu ličnu kartu i pretvara je u statusno neutralni dokument. Na tom papiru na ćiriličnom pismu piše: „Ministarstvo unutrašnjih poslova (izdavanje ovog dokumenta ne prejudicira status), Dokument o ulasku i izlasku”, ostalo su lični podaci. Upadljivo je da nema državnih simbola i iz njega se jasno vidi da je to u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova koje građaninu omogućava kretanje na teritoriji za koju su oni odgovorni.
Potvrda srpske policije koja se izdaje na administrativnom prelazu
Na kosovskoj ličnoj karti, u odrednici državljanstvo piše „kosovar”, kao i u „ekstraktu”, kosovskom dokumentu za maloletne osobe koji zamenjuje izvod rođenih i državljanstvo. Sa „ekstraktom”, o čijoj primeni i značenju je „Politika” ranije pisala, nije moguće uopšte preći prelaz, pa prevoznici koji albanske porodice sa decom ovih meseci prebacuju na Zapad, upozoravaju roditelje na ove detalje, a oni koji su do kraja uključeni u ovaj proces savetuju da putnici obuju duboke gumene čizme u kojima je lakše preći vojvođansko blato i domoći se mađarske teritorije. Tako se u nekim autobusima mogu videti brojni putnici sa gumenim čizmama za pecanje. Čizme su u nekim slučajevima povod da policajac ispituje putnika, mada su prištinske vlasti sa Merdara prekjuče vratile nekoliko autobusa.
Dogovor o slobodi kretanja imao je i drugo lice kada su Srbi u pitanju. Za one kojima su srpske kosovske vlasti, na primer SUP Priština, Peć, Gnjilane, izdale ličnu kartu kosovski policajci su na prelazu ispisivali potvrde koje su imale cilj da korisniku omoguće kretanje na Kosovu. Ovo se odnosilo i na ostala mesta centralne Srbije, s tim što je taj papir naglašavao sve atribute i simbole samoproglašenog Kosova.
Albanci u Prištini različito vide ovu migraciju. Stariji i zaposleni govore, kako „mladi neće da rade” i kako su zbog toga „sela na Kosovu ostala pusta, i svi hoće da žive u gradu”. Na pitanje šta mogu da rade, i da li se od rada na selu može živeti, niko nema odgovor. Mladi odgovaraju da ne mogu svi biti zaposleni po buticima za mizerne plate, a vlast ne pokreće široku akciju protiv iseljavanja, jer većinom odlaze glasači ratnog vođe i bivšeg premijera Ramuša Haradinaja i pristalice ekstremnog pokreta „Samoopredeljenje” Albina Kurtija.
Kosovska lična karta
„Kosovo nije dobro za život”, najčešće je obrazloženje, a brojevi Nacionalnog instituta za javno zdravlje Kosova govore da su oni zabeležili porast obolelih od karcinoma za 50 odsto, prenela je „Koha ditore”. S druge strane, u glasinama i nezvaničnoj komunikaciji na Kosovu i Metohiji među Albancima, vlada mišljenje da je Nemačkoj potrebna mlada i jeftina radna snaga i da se ceo ovaj proces odvija uz njen blagoslov, što podstiče mlade ne grozničavu seobu. Kako god, agencije Ujedinjenih nacija već deceniju u svojim godišnjim izveštajima procenjuju i upozoravaju da većina albanskog stanovništva odmah želi da napusti Kosovo. Zato svi koji mogu koriste svoju šansu, uključujući i stotine hiljada onih koji već imaju srpske pasoše.
Ž. Rakočević
objavljeno: 08.02.2015.
