Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Dec.2024, 05:30
SPC slavi Svetog Nikolu, sveca koga poštuje čitav hrišćanski svet; Lazić: Najvažnije da imamo jedni druge
Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Nikolu, zaštitnika putnika, moreplovaca i dece, koji je najčešća krsna slava kod Srba. Svetog Nikolu slavi oko 30 odsto ljudi u Srbiji.
Smatra se da polovina Srba slavi Svetog Nikolu kao krsnu slavu, dok druga polovina ide u goste, a tom svecu posvećeno je više od 600 crkava.
U čitavom hrišćanskom svetu Sveti Nikola poštuje se kao veliki čudotvorac.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
Ljudi su ga još tokom njegovog života, zbog izuzetne ličnosti i duhovnosti, smatrali svetiteljem.
Pomagao je narod, širio veru, pravdu i milosrđe, donosio utehu, mir i dobru volju... dobra dela činio je tajno.
Zamonašio se i čitavo bogatstvo, nasleđeno od roditelja, razdelio je siromašnima, starima i nemoćnima.
Najstariji pravoslavni hram u beogradskom naselju Zemun - Crkva Svetog oca Nikolaja - posvećena je Svetom Nikoli i 1948. godine proglašena je za spomenik kulture.
Rođen je u vreme rimskog cara Valerijana u gradu Patara u Maloj Aziji, u luci na mediteranskoj obali današnje Turske, 280. godine, a upokojio se 345. godine.
Spomen na dan upokojenja Svetog Nikole slavi se 19. decembra, po novom, ili 6. decembra, po starom kalendaru i taj dan se zove zimski Sveti Nikola, dok se 22. maja, odnosno 9. maja, slavi letnji Sveti Nikola u znak zahvalnosti radi prenosa moštiju u Bari.
Pada u vreme božićnog posta, pa je i slavska trpeza obavezno posna.
Nekada se na svim hrišćanskim brodovima nalazila ikona Svetog Nikole, a on se posebno praznovao duž Jadranskog i Sredozemnog mora, gde je bio običaj da se na taj dan ne isplovljava, a brodovi na pučini usidre i plovidbu nastave sutradan.
Zaštitnik je mnogih gradova i luka, posebno u Grčkoj i Italiji.
U grčkom folkloru Sveti Nikola opisan je kao "gospodar mora".
Praznik Svetog Nikole ima danas veliki komercijalni značaj, naročito u zemljama Zapadne Evrope.
Pošto je vezan za darivanje, došlo je do njegove velike popularizacije, pa se pred taj dan masovno kupuju pokloni.
Lazić: Svetog Nikolu slavi oko 30 odsto ljudi, najvažnije da imamo jedni druge
Teolog Nebojša Lazić izjavio je danas da je Sveti Nikola, koga slavi oko 30 odsto Srba, postala najpopularnija i najbrojnija slava u Srbiji zato što se slavi zimi, kada nema ratarskih poljoprivrednih radova i kada je dan najkraći, a noć najduža, istakavši da je preko 700 hramova posvećeno ovom svecu.
Pored krsnog kolača, slavske ikone, slavske sveće, žita i vina, Lazić je za Tanjug istakao da je u današnje vreme najbitnije da imamo jedni druge, da imamo bližnje, da budemo jedni sa drugima i da bude važnije ko se nalazi oko slavske trepeze, a ne šta se nalazi na njoj.
"Sveti Nikola je čitav svoj život posvetio Bogu i ljubavi prema bližnjima. Treba da se vratimo pravim porodičnim vrednostima jer su praznici vreme kada proslavljamo svetitelja, kada ljubav pokazujemo na delima. Kao što je Sveti Nikola darivao siromašne i decu, da se i mi setimo i da ne bacamo ostatke hrane, nego da ih spakujemo i damo prosjacima ili Narodnoj kuhinji i na taj način zajedno uveličamo proslavu Svetog Nikole", poručio je teolog.
Lazić je rekao da se većina ljudi u Srbiji drži božićnog posta, kao i da sve veći broj ljudi postaje svestan kada priprema slavu da, ako je Sveti Nikola čitav život postio, ne treba raditi suprotno od onoga što je ovaj svetac radio u toku svog života.
Dodao je da sve u crkvenom životu proističe iz liturgije, što znači da i krsni kolač i proslava svetitelja imaju svoj liturgijski karakter.
"U srpskoj arhitekturi je to divno zabeleženo. U srednjem veku Nemanjići i mnogi zadužbinari trpezu unutar hrama stavljali su na istu visinu kao trpezu unutar manastira, jer je upravo ta trpeza ljubavi nastavak tog liturgijskog bogosluženja", zaključio je Lazić.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
