Izvor: Politika, 19.Dec.2012, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sveti Nikola ispraznio ulice
Na dan najmasovnije poštovanog svetitelja u Srba, kao i svake godine i javni prevoz poluprazan. – Najviše posla imali su prodavci cveća, dućani sa kafom, vinom i slatkišima, dok su ribarnice ostale prazne
Na papiru radni dan, a na ulicama kao da je praznik ili nedelja. Tako je prestonica izgledala juče oko podne. Tek po koji prolaznik, gužvi nije bilo čak ni u vozilima javnog prevoza.
Polovina Beograda koja slavi, posle jutarnjeg odlaska u crkvu, svila se u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svojim domovima da pripremi slavsku trpezu, dok se druga polovina, koja ide u goste, na radnim mestima zadržala kraće nego što je uobičajeno. Većina prolaznika u centralnim gradskim zonama, sa kojih su izostali čak i ulični svirači, imala je u rukama kese sa poklonima i bukete cveća – nedvosmislen znak da im je u planu odlazak kod rođaka ili prijatelja.
I letimičnim pogledom na korpe pred kasama u marketima i dućanima lako se dalo zaključiti da su se mušterije najviše interesovale za vino i žestoka pića, ukrasne kese za pakovanje flaša, kafu, slatkiše. Više posla nego što je uobičajeno imali su i ulični prodavci cveća u blizini Narodnog pozorišta.
– Uz 8. mart ovo je za nas jedan od najboljih dana u godini. Ovde su i kolege koje slave, ali nisu propustile priliku da nešto i zarade – objašnjava prodavačica cveća na početku Vasine ulice.
Osim cvećara, i mnoge ribarnice bile su juče ispražnjene. Šarani, pastrmke, skuše, oslići masovno su se „preselili” u desetine hiljada prestoničkih kuhinja, a odatle na – slavske trpeze. Sveti Nikola je, uz Badnji dan i Veliki petak, svetkovina kada se posni jelovnik uglavnom strogo poštuje.
Nasuprot ribarnicama, cvećarama i dućanima sa kafom i pićem, butici, prodavnice bele tehnike, knjižare... bili su gotovo potpuno izvan fokusa kupaca. Oni koji tamo rade kažu da će ostati „pošteđeni” verovatno i sledeće nedelje, a onda očekuju veliki talas mušterija zahvaćenih novogodišnjom euforijom.
-----------------------------------------------
Zaštitnik trgovaca ali i siromaha
Najpoštovaniji svetac u Srba zaštitnik je ne samo moreplovaca već i strelaca, trgovaca, studenata, dece, devojaka, siromaha, farmaceuta, pekara, zatvorenika, nevino optuženih, lopova pokajnika. Njegovo ime na grčkom znači pobeda naroda, a pročuo se po tome što je ubogima delio novac.
Rođen je u gradu Patari u Maloj Aziji, u pokrajini Likiji oko 270. godine nove ere. Prema izvorima iz toga doba, Nikola je prisustvovao Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. godine, gde je udario sveštenika Arija zbog jeresi. Udaljen je, ali se potom, prema predanju, duhovnicima u snu javio glas Isusa i Bogorodice uz reči da je prema Nikoli učinjena velika nepravda, pa je vraćen na skup.
Umro je 343. godine i sahranjen u Sabornoj crkvi u Miri, gde je bio episkop. Tu je počivao više od šest vekova, a hrišćani su na njegov grob dovodili svoje bolesne.
Kada su Turci osvojili Likiju, mošti su mu 1096. prokrijumčarene u Bari u Italiji i položene u crkvu Svetog Jovana Preteče. Tri godine kasnije, žitelji Barija podigli su mu veliki hram, kojem je bogate darove slao i srpski kralj Stefan Dečanski, ubeđen da mu je sveti Nikola povratio vid.
-----------------------------------------------
Deda Mraz iz starog Njujorka
Formu Deda Mraza sveti Nikola dobio je u Americi, nakon tamošnje revolucije. Brojni Holandski doseljenici na prostoru Njujorka upoznali su nove komšije sa ovim svetiteljem 1804. godine. U želji da prekinu sa britanskim tradicijama Njujorčani su Nikolu izabrali za zaštitnika grada. Pesma u njegovu slavu – „A vizit from sent Nikolas” ispevana je 1823.
S obzirom na njegovu darežljivost i činjenicu da se dan njegove smrti obeležava neposredno pred Novu godinu i rođenje Isusa Hrista, brzo je postao Deda Mraz – engleski „Santa Klaus” (izvedeno od sent Nikolas). Vremenom je poprimio formu dobroćudnog, dežmekastog vilenjaka bele brade, a crvenu biskupsku odoru zamenio je jarkim kostimom, dok se umesto Svetog pisma u njegovoj ruci nalazi ogromna vreća iz koje zasipa poklonima.
N. Belić
objavljeno: 20.12.2012.
