Izvor: Politika, 17.Dec.2013, 16:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slava može i u restoranu, ali umerena
Ne postoji pravilo da slava mora da se obeležava u kući, njen smisao je u molitvi, zajedništvu i brizi za one koji imaju manje nego mi
Obeležavanje slave u restoranu, a ne u porodičnom domu, trpeza prepuna hrane naručene putem keteringa koja zamenjuje čuvene domaćinske specijalitete, slavski kolači iz prodavnice umesto poslastica koje su nekada pravile domaćice... Na neki od ovih načina mnogi će za dva dana obeležiti jednu od najvećih slava u verskom kalendaru – >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Svetog Nikolu. Da li je promenom običaja slava izgubila smisao i kako na neke od ovih novina gleda crkva?
– Najprikladnije je krsnu slavu organizovati u svom domu. Ali kao parohijski sveštenik znam da ima naših sugrađana koji nemaju uslova za to – žive u malom stanu i ne mogu da ugoste sve koje bi želeli da pozovu. Zato ne treba osuđivati one koji slave u restoranu, jer možda nemaju drugu mogućnost, to jest nemaju gde da prime veći broj gostiju. Ipak, moje iskustvo govori da takvih nema mnogo – objašnjava prezviter mr Aleksandar Đakovac, asistent na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu.
Ne postoje crkvena pravila koja bi odredila mesto za obeležavanje slave, niti Crkva brani svešteniku da prisustvuje proslavi u restoranu, dok kolač valja prerezati u hramu ili u domu. Da li će se gosti primati u porodičnom domu, restoranu ili nekom drugom prikladnom mestu nije toliko važno, koliko da slavlje prođe u umerenosti – kaže Đakovac.
– Smisao krsne slave je pre svega u molitvi, učestvovanju slavara na svetoj liturgiji i gostoljublju. Slava ima i socijalni aspekt, pošto je to zbog današnjeg tempa života i otuđenosti ponekad i jedina prilika da se susretnemo sa rođacima i prijateljima. Najvažnije je ipak da budemo umereni u svemu, da slavu obeležimo kako dolikuje, bez razmetanja i kiča ali i da se setimo onih koji nemaju i da im baš tog dana pomognemo, darujući prema svojim mogućnostima sirotišta narodne kuhinje i slične ustanove – objašnjava naš sagovornik..
Način obeležavanja krsne slave spada u domen narodnih običaja koji se razlikuju od jednog do drugog mesta u Srbiji, a tako je bilo i u prošlosti. Na selu je u velikim kućama lako bilo primiti veći broj gostiju, a domaćici je u pripremi hrane pomagala porodica, rodbina, komšije...
– Promenio se način života i mi tome moramo da se prilagodimo. Ne možete očekivati od domaćice koja dobije jedan slobodan dan za slavu da spremi trpezu za veliki broj zvanica. Zato nije neobično što neki pribegavaju kupovini gotovih proizvoda i naručivanju hrane. Veselje nije strano pravoslavnom etosu. Hrišćanstvo je vera radosti, kako nas uči apostol Pavle. Važno je da sve bude sa merom kako bi bilo „milom Bogu pristupačno” – ističe Đakovac.
Iako se nekima čini da je proslava slave u preduzeću ili političkoj stranci pomodarstvo, naš sagovornik ističe da je takvo obeležavanje slave bilo prisutno i u prošlosti, u vidu esnafskih slava.
– Svaka grupa ljudi koja je na neki način organizovana može da obeleži molitvom slavu svog preduzeća, udruženja ili institucije. Ponavljam, važno je imati meru i ne zaboraviti one među nama koji su potrebiti a kojih je tako mnogo. Kako ćemo u miru i radosti proslavljati slavu ako smo zaboravili one koji gladuju, ili još gore, ako smo nekome – kao neki nedavno onim jadnim Sirijcima – uskratili osnovno ljudsko i hrišćansko gostoprimstvo – kaže Đakovac.
Iako se u javnosti često govori o veseljima na slavama u restoranima, dr Vesna Marjanović, etnolog Etnografskog muzeja u Beogradu, smatra da su takve vrste proslava – malobrojne.
– Bavim se istraživanjem godinama, a samo dva puta, devedesetih godina u Novom Sadu i nedavno u Kruševcu, bila sam na slavi u restoranu. Kada sam pitala vlasnika hotela u Kruševcu zašto slavu organizuje u restoranu, odgovorio mi je: „To je moja kuća” – objašnjava Marjanovićeva.
Iako nas je promena u načinu života nagnala da promenimo i neke običaje u vezi sa slavama, po rečima naše sagovornice, ipak smo sačuvali običaje slavljenja iz prošlosti.
– Slava je društveni i religijski događaj i obeležava se različito od mesta do mesta. U nekim krajevima Srbije ide pozivar i zove goste da dođu na slavu, u drugima stanovnici tvrde da se na slavu ne zove. Na jugu Srbije slavi se veče pred slavu, dok takvog običaja nema na severu zemlje. U Vojvodini, na primer, donedavno se nisu pravili kolači za slavu, dok u drugim mestima slava ne može da se zamisli bez ove poslastice – kaže Vesna Marjanović, koja dodaje da se u obeležavanje slave poslednjih godina uključuje i sve veći broj mladih i dece.
---------------------------------------------------------------------------
Trpeza simbol zajedništva
U nekim starim gospodskim porodicama u Beogradu bio je običaj da slavu ne obeležavaju uz bogatu trpezu, već uz kafu i sitne kolače. Slava nije samo hrana i piće, ali ne može biti ni bez hrane i pića, makar i najskromnije trpeze, kaže Aleksandar Đakovac.
– Okupljanje za trpezom simbol je zajedništva, i Hristos je obedovao sa svojim učenicima. Zbog načina života retke su prilike kada se srećemo sa rodbinom i prijateljima i zbog toga je važno da se krsna slava obeleži i na ovaj način – objašnjava naš sagovornik.
Dejana Ivanović
objavljeno: 17.12.2013.
Pogledaj vesti o: Slava Sveti Nikola
